Леони

За већину грађана Србије спајање Празника рада и Ускрса који се обележава од 3. до 6 маја представљаће мини одмор. Продавнице и трговине радиће скраћено радно време за Први мај и на Велики петак као и у суботу 4. маја када ће… »

Многобројни Прокупчани и више од 500 малишана уживало је у недељу током „Ускршњих игара“ које је у Прокупљу организовала компанија ЛЕОНИ Србија. Трка са јајима, тражење јаја, такмичење у пузању, дружење са аниматорима… »

Победницу "Задруге 6", Александру Николић и ћерку Леону, 22. априла, из породилишта извео је Филип Цар и од тада скоро па свакодневно објављује нешто везано са своју наследницу. Сада је Цар на свом Инстаграм налогу објавио песму… »

Филип је тренутно у родној Хрватској, а Александра је заједно са наследницом у Београду. Филип Цар не може да сакрије срећу због доласка принове, а готово свакодневно се оглашава путем друштвене мреже Инстаграм. Он се тренутно… »

"Ти си једино биће. Једва чекам да те загрлим, то предивно биће", део је предивног текста који је Филип посветио својој ћерки. Победницу "Задруге 6", Александру Николић и ћеркицу Леону, 22. априла, из породилишта извео је Филип… »

Изјава да су деца "пројекат" (Нарочито смо поносни на све пројекте који укључују децу, јер су они наша будућност –кажу у Компанији Леони поводом Ускршњих игара које су организовали јуче код Хисара) за Леони звучи необично и… »

Прокупачка фабрика Компаније „Леони“ организовала је „Ускршње игре за децу“ и у најавном плакату пише да се те игре организује за сву децу Прокупља, али је на крају испало да у наградној трци могу да учествују само деца радника… »

Град Прокуплје обавештава учеснике у саобраћају, да ће пут др Алексе Савића (од Дома културе до брда Хисар), у неделју 28. априла од 7 часова ујутру до 16 поподне, бити затворен. Разлог њеног затварања, у овом временском… »

Филип каже да ће сви живети у Цриквеници. Филип Цар извео је у понедељак, 22. априла, Александру Николић и њихову ћеркицу Леону из болнице и породилишта "Народни фронт" у Београду, а њих троје ускоро ће заједно почети да живе… »