Ljubomir Živkov

FARKAŽDIN - Dugo sam mislio da je materijal samo ono što koriste šnajderke, ne proste stvari kao kao što su sukno ili vuna, materijali su pripadali svetu egzotičnih stvari koje su bile kupovne: cic, dušu dao za ženske haljine, puplin, za muške… »

FARKAŽDIN - Ako je nešto moglo stati uz bok socijalističkoj slavi bila je to vršidba: već ulazak vršalice, parne, u avliju, bio je uzbudljiv, mnoga kapija napravljena je kad su vršalice bile manje, ili kad se žito vrlo na nekom zajedničkom gumnu… »

FARKAŽDIN - Od svih špriceva koje sam kao budući učenik prvog razreda video najviše mi se dopadao vatrogasni špric. Na drugom mestu beše špric kojim je tirac pelcovao živinu, postojao je špric za pravljenje kobasica, pa špric za istoimene… »

FARKAŽDIN - Ah, gde je vreme kad si na prste jedne ruke mogao da nabrojiš sva dela sedme umetnosti koja si video! Znali smo naravno i glumce, Džoni Vajsmiler, Gari Kuper, Ava Gardner, Antoni Kvin, Ričard Vidmark... Bioskop: sala sa numerisanim… »

FARKAŽDIN - Ni prezime mu ne znam, a setim ga se češće nego mnogih: Curka. Miloš Curkin. Možda vršnjak mog dede, možda stariji, lice mu ne pamtim više jasno, ali u pojavi je bilo nečeg donkihotskog: usredotočena ozbiljnost, i duh koji kao da je… »

FARKAŽDIN - Odmalena smo znali koje su nam životinje od koristi, a koje nam prave štetu; biljni svet se isto delio na poželjne i nepoželjne vrste, i kad bismo se na neko božije stvorenje okomili nismo ispoljavali ni bolećivost ni milosrđe. Svakog… »

FARKAŽDIN - Moje dvorište, moje šupe, štale, dva tavana, kočine, kotarke, podrum i oborac su lokalitet, mala Vinča, u kojoj nalazim nove i nove artefakte, ravnik za jednobrazdni plug (taj sam polugom podizao kad stignem do lenije, plug sa dve brazde… »

FARKAŽDIN - Banat je čuvao svoje stanovništvo od preterivanja u junaštvu, od opijenosti ratnom slavom, ali i od padanja ničice pred svakim velikanom ili tabuom. Škola je i u prozi i u poeziji veličala pogibiju; crkva, sirota, deceniju i po… »

FARKAŽDIN - Sve do polaska u školu, ili da kažemo sve do deseterca, mislio sam da nisam plašljiv: pa nosio sam večeru na cigljanu koja je bila ispod groblja, dođeš do kraja sela, prođeš kroz Jamure, i na mesečini koju dotad nisi ni primećivao… »