Марко Јанкетиц

: Глумац Михаило Миша Јанкетић био је ожењен колегиницом Свјетланом Кнежевић са којом је добио четворо деце. Њих двоје венчали су се 23. децембра 1972. године и заједно су остали све до Мишине смрти 2019. године. Син Марко и… »

У Југословенском драмском позоришту почеле су пробе представе „Свети Георгије убива аждаху" Душана Ковачевиц́а, у режији Милана Нешковиц́а, саопштено је из тог театра. У представи играју: Милан Мариц́, Јована Беловиц́, Никола… »

У Југословенском драмском позоришту данас су почеле пробе представе "Свети Георгије убива аждаху" Душана Ковачевића, у режији Милана Нешковића. У новом читању култне драме, по којој је снимљен и филм, главне улоге тумаче Милан… »

Глумац Марко Јанкетић годинама је у браку са супругом Маријом, са којом је добио двоје деце. Они се не експонирају превише често у јавности, али је Јанкетић једном приликом гостујући у емисији "Балканском улицом" на "Блиц… »

Након три деценије, тачније од представе "Башта сљезове боје", Марко Јанкетић је на овогодишњем Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи добио Златника са ликом Цара Константина за изузетан допринос сценарију. Уметник је… »

Има нечег посебно занимљивог, дубоког а лежерног, у ономе што је – бивајући увек различит – утиснуо у бројне ликове широког распона, које је отелотворио на сцени, малим и великим екранима. У најкраћем; крочећи ка глумачким… »

: Марко Јанкетић био је гост емисије "Попток" када је говорио о бројним друштвеним темама, попут сиромаштва због кога је културни садржај многим становницима луксуз. Марко је том приликом нагласио да због личне неиспуњености… »

Глумац Марко Јанкетић говорио је о свом новом филму „Понтоново срце“, па се дотакао и стања у нашем друштву. „Људи се боре за егзистенцију, немају времена да се баве неком широм перспективом – у дуговима су, немају довољно за… »

Имам 41 годину и Златна мимоза ми је прва награда за главну улогу у животу. Кад су ми јавили баш сам био узбуђен и срећан, кренуло је срце да ми лупа. Рекао сам себи – Јанкетићу, немој сад да „рикнеш“, пођи да примиш награду, па… »