Marta Savic

Preporučujemo. Mile Kitić godinama je jedan od najpopularnijih pevača, a o njegovom privatnom životu se ipak ne zna mnogo toga. Tome svedoči činjenica da mnogi ne znaju ni koje je Miletovo pravo ime. Gostujući u jednoj emisiji, Mile je otkrio šta piše u… »

PREDSTAVA Srpskog narodnog pozorišta "Skupljači perja" gostuje u ponedeljak, 26. avgusta, na čačanskom Gradskom trgu. foto N.Veličković Projekat reditelja Dejana Projkovskog rađen je po motivima istoimenog ostvarenja iz 1967. godine (u režiji Aleksandra… »

Mile Kitić, a pogotovu njegova supruga Marta Savić, neretko uživaju u njihovoj luksuznoj nekretnini u Dominikanskoj Republici. Mile Kitić i Marta Savić danas uživaju u bogatstvu koje su stekli zahvaljujući uspešnim karijerama, te neretko posećuju… »

Folker Mile Kitić i njegova supruga Marta Savić vlasnici su skupocene nekretnine u Dominikanskoj Republici. Mile Kitić je za stan u Dominikani iskeširao 300.000 evra, a folkerova supruga Marta često objavljuje fotografije sa ove egzotične destinacije… »

Mile Kitić rođen je u Ceranima, u Bosni i Hercegovini, gde i danas rado ode. Kuća u kojoj je folker odrastao je srušena, ali je na njenom mestu sazidao novu, u kojoj živi njegova snajka Bojana. Meštani kažu da pevač često dolazi, veseo je, kulturan i svi… »

Pevač Mile Kitić na estradnoj sceni je dugi niz godina. Za to vreme probio se do samog vrha folk scene, mnogo je radio, ali je mnogo i zaradio. Zajedno sa suprugom Martom Savić i ćerkom Elenom Kitić uživa u lagodnom, pa i luksuznom životu. Ipak, nije… »

Slađana Savić posvetila je 20 godina sportu i ostavila neizbrisiv trag u ženskom rukometu. Juče je u 53 godini života posle duge i teške bolesti preminula Slađana Savić iz Maradika poznata rukometašica ŽRK „Železničar“ iz Inđije. Slađana Savić rođena je… »

Raspored sahrana za petak, 9. avgust, na grobljima u Novom Sadu koja su pod ingerencijom JKP "Lisje". NOVI SAD Gradsko groblje 10.30 - Radmila Grujić (1931) - ispraćaj 11.15 - Anto Crnoja (1940) 12.00 - Skender Karahoda (1941) 12.45 - Dragiša Miškulin… »