Миодраг Јешић

Велики тренер, а они који су га познавали кажу: био је још већи човек. Нажалост, једно стравично јутро све је променило. Миодраг Јешић је погинуо, у тренутку када је имао 64 године, у саобраћајној несрећи, а до велике трагедије… »

Девет месеци је прошло од када се у Ваљеву на протесту десила несвакидашња бруталност полиције над студентима, средњошколцима и грађанима. Вечерас пратимо протест у Ваљеву и доносимо причу Миодрага Совиља о форензичким… »

Миодраг Јешић је погинуо, у тренутку када је имао 64 године, у саобраћајној несрећи, а до велике трагедије је дошло на путу Рума-Јарак када је аутомобилом прешао у супротни смер и ударио у камион. Јешић је страдао на месту, у… »

Ветерани Партизана и Трабзона одиграли ревијалну утакмицу у „Земунелу” (3:0) у знак сећања на преминулог играча оба клуба. Партизан је угостио делегацију Трабзона, чији су ветерани допутовали у Београд како би одиграли… »

Пре 40 година, Партизан је направио један од највећих подвига у историји европског фудбала, надоместивши заостатак од четири гола у реваншу 2. кола тадашњег Купа УЕФА против енглеског Квинс парк ренџерса. Четири деценије… »

Пре 40 година, Партизан је направио један од највећих подвига у историји европског фудбала, надоместивши заостатак од четири гола у реваншу 2. кола тадашњег Купа УЕФА против енглеског Квинс парк ренџерса. Четири деценије… »

АНДРЕЈ ЦУКИЦ/ЕПА-ЕФЕ/РЕКС/Схуттерстоцк Пре 40 година, Партизан је направио један од највећих подвига у историји европског фудбала, надоместивши заостатак од четири гола у реваншу 2. кола тадашњег Купа УЕФА против енглеског Квинс… »

Пре 40 година, Партизан је направио један од највећих подвига у историји европског фудбала, надоместивши заостатак од четири гола у реваншу 2. кола тадашњег Купа УЕФА против енглеског Квинс парк ренџерса. Четири деценије… »

Актуелна европска сезона бића историјска за фудбалере Партизана пошто ће први пут бити у прилици да као другопласирани играју у квалификацијама за Лигу шампиона. Захваљујући високом коефицијенту који су српски клубови годинама… »