Мркоњић

Данашњи дан Српска православна црква посвећује чудотворцу - Светом Василију Острошком. Мошти овог чудотворца чувају се у манастиру Острог у Црној Гори као велика светиња, више од 300 година, и место су ходочашћа за вернике свих… »

Данашњи дан Српска православна црква посвећује чудотворцу - Светом Василију Острошком. Мошти овог чудотворца чувају се у манастиру Острог у Црној Гори као велика светиња, више од 300 година, и место су ходочашћа за вернике свих… »

Данашњи дан Српска православна црква посвец́ује чудотворцу – Светом Василију Острошком. Његове мошти чувају се у манастиру Острог у Црној Гори као велика светиња, више од 300 година, и место су ходочашц́а за вернике свих… »

Наследство Милутина Мркоњића била је главна тема медија О великој љубави Ане Бекуте и Милутина Мркоњића могао би да се напише роман, а и данас се прича о томе колико су се њих двоје волели. Певачица и даље чува успомену на… »

Поводом Ђурђевдана, у суботу 10. маја у Доњем Међурову одржан је дечији фестивал фолклора по трећи пут. Манифестација „Ђурђевдан крај Мораве” осмишљена је како би село додатно оживело током празника, а тој атмосфери допринели… »

Илија Граховац, познатији као Змај од Шипова, ухапшен је због напада на Сергеја Милановића, бившег одборника у Скупштини општине Мркоњић Град и кандидата Листе за правду и ред на претходним изборима. Како сазнаје АТВ мотив… »

Илија Граховац, познатији као Змај од Шипова, ухапшен је јуче у Мркоњић Граду, а како преноси " Српска инфо", против њега су подигнуте озбиљне оптужбе. Граховца су ухапсили припадници Полицијске управе Мркоњић Град након што… »

Тераса Ане Бекуте најлепша је у пролеће Ана Бекута користи сваки слободан тренутак да ужива на својој пространој тераси, препуној зеленила. Одатле поглед пуца на мирне улице Врачара, па је уз удобну гарнитуру ово њена тајна оаза… »

За Ану Бекуту је смрт Мркоњића и даље најболнија тема. О љубави Ане Бекуте и Милутина Мркоњића и даље се говори са великом дозом поштовања и дивљења, а након његове смрти, певачица је открила коме је остала његова… »