Nebojša Radosavljević

Na foto-konkurs pod nazivom, „KROZ OBJEKTIV ZA NEZABORAV“, pristiglo je 60 radova. Fotografija koja je osvojila prvo mesto predstavlja vizuelni identitet manifestacije „Dosta su svetu jedne Šumarice“ za 2024.godinu. Fotografija: Teodor Kukulas Stručni… »

Fotografiju delim na onu prvu, staru i današnju digitalnu. U fotografiji nekada i sada razlika je velika, ne samo u medijima. Onda si imao barem desetak ako ne i više jugoslovenskih autora čiji si rad i „rukopis” odmah prepoznavao čim vidiš fotografiju… »

Fotografiju delim na onu prvu, staru i današnju digitalnu. U fotografiji nekada i sada razlika je velika, ne samo u medijima. Onda si imao barem desetak ako ne i više jugoslovenskih autora čiji si rad i „rukopis” odmah prepoznavao čim vidiš fotografiju… »

Pevačica Dragica Radosavljević Cakana više od dve decenije je u skladnom braku sa Nebojšom Negićem, a pre njega imala je jedan brak. Naime, Cakana je pre Nebojše bila udata za misterioznog Borisa iz Beograda kojeg je upoznala u Makarskoj kada je imala… »

Izgled Dragice Radosavljević Cakane se promenio Pevačica Dragica Radosavljević Cakana uspešno prkosi godinama. O njenoj bogatoj karijeri ne treba govoriti, a ono što je osim vokalnih sposobnosti upečatljivo jeste izgled Dragice Radosavljević Cakane… »

Cakanina kuća na periferiji je kao stvorena za uživanje Dragica Radosavljević Cakana i njen suprug Nebojša Negić već nekoliko godina žive u Sremčici, a bučan i brz tempo kojem nisu mogli da se otmu u stanu na Vračaru zamenili su tišinom i spokojem… »

Dragica Radosavljević Cakana u vaskršnjem intervjuu otkriva da se način na koji praznuje sa suprugom Nebojšom dosta promenio otkako je postala baka. - U poslednje vreme vodimo više računa o običajima na Veliki petak i Vaskrs. Otkako sam postala baka… »

Pevačica Cakana se jednom prilikom našla u veoma neprijatnoj situaciji. Pevačica Cakana se jednom prilikom našla u veoma neprijatnoj situaciji. Pevačica Dragica Radosavljević Cakana i Nebojša Negić godinama su u skladnom braku. Međutim, pre osam godina… »