Nikola Karabatić

Francuska, koja je u regularnom delu meča vodila sa 29:27, nije uspela da održi prednost. Nemačka je stigla do izjednačenja, 29:29, i nastavila sa boljom igrom u produžecima. Uščins je postigao pobedonosni gol za Nemačku četiri sekunde pre kraja drugog… »

Porazom Francuske od Nemačke u dramatičnom četvrtfinalu Olimpijskih igara ujedno je i gotova igračka karijera Nikole Karabatića, rođenog u Nišu pre 40 godina. Najveći igrač u istoriji ovog sporta, nije uspeo da se oprosti medaljom na domaćem terenu… »

Od rukometa se oprostio najveći među najvećima Nikola Karabatić, ovoga puta bez medalje oko vrata. Sve ih je osvojio za Francusku, a ne za Srbiju ili Hrvatsku. Najbolji rukometaš svih vremena Nikola Karabatić završio je karijeru na Olimpijskim igrama u… »

Rukometna reprezentacija Nemačke plasirala se u polufinale Olimpijskih igara u Parizu, pošto je u četvrtfinalu pobedila Francusku posle produžetaka sa 35:34 (14:17). Bila je ovo poslednja utakmica u karijeri za legendarnog Nikolu Karabatića, koji u petom… »

Rukometaši Danske plasirali su se u polufinale Olimpijskih igara. Danska je u dramatičnom četvrtfinalu savladala najvećeg skandinavskog rivala Švedsku sa 32:31. Tako će legendarni Mikel Hansen nastaviti svoj pohod prema zlatu na Olimpijskim igrama za… »

Francuski rukometaš Nikola Karabatić izjavio je da nema pravo da bude tužan, pošto je odigrao poslednji meč u karijeri sa timom koji je poražen u četvrtfinalu Olimpijskih igara (OI) od Nemačke. „Tužan sam, ali u isto vreme, nemam pravo da budem tužan… Ne… »

Francuski rukometaš Nikola Karabatić je odigrao poslednju utakmicu u karijeri, a posle poraza od Nemačke, bio je razočaran. Nemačka je savladala Francusku sa 35:34 posle produžetka u četvrtfinalu i plasirala se u završnicu Olimpijskih igara u Parizu… »

Francuski rukometaš Nikola Karabatić izjavio je da nema pravo da bude tužan, pošto je odigrao poslednji meč u karijeri sa timom koji je poražen u četvrtfinalu Olimpijskih igara (OI) od Nemačke. "Tužan sam, ali u isto vreme, nemam pravo da budem tužan… »