Оливера Ковачевић

{Видео1:} У бомбардовању кинеске амбасаде страдало је троје кинеских новинара, дописници листа “Гуангминг жибао” Џу Јинг и Су Сингху, као и новинарка агенције Синхуа Шао Јунхуан. Чланица Управе УНС Оливера Ковачевић казала је… »

Представници Удружења новинара Србије (УНС), на челу са председником Живојином Ракочевићем, одали су почаст кинеским колегама и положили венац на месту срушене амбасаде у Улици Трешњиног цвета на Новом Београду. На венцу пише… »

Оливера Ковачевић и Сандра Перовић увек су важиле за даме од стила, да ли су овог пута оправдале титуле? Када се говори о женама од стила на домаћој јавној сцени, немогуће је не поменути Оливеру Ковачевић и Сандру Перовић… »

С обзиром на чињеницу да дечко Оливере Ковачевић није било ко, већ утицајан човек домаће политичке сцене потпуно је разумљиво што уредница забавног програма Јавног сервиса о својој емотивној вези никада није желела да говори… »

Била је уреднца у време када је Марија Шерифовић донела "Евровизију" у Србију. Новинарка Оливера Ковачевић, препознатљиво је лице РТС-а годинама уназад. Била је уредница Забавног програма, док на њено место, пре неколико месеци… »

Оливера Ковачевић, једно од заштитних лица РТС-а годинама уназад била је уредница Забавног програма јавног медијског сервиса Србије. Уместо Оливере пре неколико месеци дошла је Сандра Перовић, а мало ко се сећа да је пре њих… »

Представа „Маратонци трче почасни круг”, у режији Оливере Ђорђевић, премијерно је изведена на сцени Хрватског народног казалишта у Осијеку, уз запањујуће интересовање публике, несвакидашње за осијечке прилике. Гледаоци су у… »

Новинарка Оливера Ковачевић гостовала је ове недеље у подцасту Снага ума, где је са Миљаном Нешковић разговарала о професионалном трајању и о новинарству. Овом приликом се, као уредница у оквиру Забавног програма РТС-а… »

Новинарка Оливера Ковачевић гостовала је у подцасту Снага ума где је говорила о професионалном трајању и о новинарству. Овом приликом се, као уредница у оквиру Забавног програма РТС-а осврнула на то шта као народ највише гледамо… »