Радислав Крстиц

Председница Међународног резидуалног механизма за кривичне судове Грасијела Гати Сантана одбила је захтев хашког осуђеника Радислава Крстића за пуштање на превремену слободу, образлажући то тежином његових злочина и недовољном… »

Међу осуђенима за геноцид су и припадници некадашњег војног врха Војске Републике Српске Радислав Крстић, Здравко Толимир, Љубиша Беара и Вујадин Поповић. „Свако од нас има већу или мању количину зла у себи и зависи од… »

Радислав Крстић, бивши командант Дринског корпуса Војске Републике Српске којег је Хашки суд прогласио кривим за геноцид над више од 8.000 Бошњака у Сребреници, прогон као злочин против човечности и убиство као кршење закона и… »

Бивши командант Дринског корпуса Војске Републике Српске осуђен је на 35 година затвора због помагања у геноциду у Сребреници у јулу 1995. године. Бивши командант Дринског корпуса Војске Републике Српске (ВРС) Радислав Крстић… »

Тема Мост Радија Слободна Европа била какав је значај јавног признања кривице и покајања ратних злочинаца. Саговорници су Соња Бисерко, председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији, и Бранко Тодоровић, извршни… »

Признање високорангираног официра Војске Републике Српске да је почињен геноцид може бити упућено државама које су одбиле подржати Резолуцију о Сребреници у УН-у. Готово 30 година од геноцида у Сребреници један од… »

Бивши генерал Војске Републике Српске Радислав Крстић, који је у Хагу осуђен на 35 година затвора због подржавања и помагања геноцида у Сребреници, признао је одговорност и навео да се каје због учешћа у геноциду. Крстић је… »

Хашки осуђеник и бивши генерал Војске Републике Српске (ВРС) Радислав Крстић признао је одговорност за геноцид у Сребреници. Крстић није једини који је признао одговорност, али шира јавност слабо је упозната са осуђеницима који… »

: "Немам право гласа јер се у овој Резолуцији помиње и моје име. Моје име се помиње јер сам подржао и помогао геноцид. Моје име се помиње јер сам починио кривично дело незамисливо и неопростиво. Не тражим опроштај, не тражим… »