Светислав Басара

Гост вечерашњег „Црвеног картона“ и аутора и водитеља Светислава Басаре је Владимир Костић, неуролог. Теме о којима ће бити речи су: Отварање тема које су за многе нешто о чему се не сме причати, искрено, директно и без… »

Гост вечерашњег „Црвеног картона“ и аутора и водитеља Светислава Басаре је Зоран Јеремић, песник и књижевни критичар. Ова емисија је посвећена успомени на недавно премилуног великог песника, Љубомира Симовића. Вечерашњи гост… »

Далеко најнабуситији, склон чаркама свих врста, самоувјерен и преосјетљив, оптерећен околностима из свога живота на које није могао имати утјецаја.... Миљенко Јерговић и Светислав Басара сваког петка само на Великим причама у… »

Далеко најнабуситији, склон чаркама свих врста, самоувјерен и преосјетљив, оптерећен околностима из свога живота на које није могао имати утјецаја.... Миљенко Јерговић и Светислав Басара сваког петка само на Великим причама у… »

Одмах после формирања "прве демократске владе" , мој мобилни телефон се усијао. Али ме није опекао, него ми је мало охладио главу. Миљенко Јерговић и Светислав Басара сваког петка само на Великим причама у рубрици “Никад… »

Презир према кишобранима је свима нама који смо одрастали у СФРЈ и служили војни рок у ЈНА уграђен у свијест прије свих других војничких идеала. Миљенко Јерговић и Светислав Басара сваког петка само на Великим причама у рубрици… »

Ко хоће да схвати политику, не само балканску, губиће време ако буде читао политичке филозофе, аналитичаре и историчаре. Упутније му је да помно проучи Јунга. Миљенко Јерговић и Светислав Басара сваког петка само на Великим… »

Нобелова награда за књижевност, Свјетско првенство у ногомету, Пјесма Еуровизије. Миљенко Јерговић и Светислав Басара сваког петка само на Великим причама у рубрици “Никад боље”. 3. 5. Не треба бити празновјеран, драги мој… »

Емисија је посвећена сећању на Филипа Давида, тако да о њему говоре аутор и водитељ, Светислав Басара и гост емисије, Раде Радовановић, драмски писац. Ово је нека врста телевизијске комеморације Филипу Давиду. На самом почетку… »