Трибунал У Хагу

КАДА је знаменити и неоправдано заборављени писац Миодраг Булатовић, из Бијелог Поља, писао свој роман „Херој на магарцу“, није ни сањао распад Југославије, а још мање да ће његов контроверзни јунак Грубан Малић, љубитељ… »

Тек ће историја пресудити да ли је суд у Хагу успео да одстрани сенку насиља у настојању да оконча некажњавање злочина и да помогне да се утре пут помирењу. Специјално за „Политику” Бранко Микашиновић Чикашки адвокат Џон Р… »

У десетој епизоди Радар Форума ставове су укрстили адвокати Сеад Спаховић и Новак Лукић који су покушали да проникну у комплексне и често контроверзне теме које су обликовале ратну историју Балкана. У својој каријери, Лукић је… »

Подели : Посланик Ахмедин Шкријељ, из Странке демократске акције Санџака, рекао је данас на заседању Скупштине Србије да је за Бошњаке увреда када се каже да се у Сребреници није десио геноцид и указао да је то уврђено… »

Сведочећи о злочинима босанских муслимана над Србима у околини Сребренице, Самир Авдић је 2008. године у Окружном тужилаштву у Бијељини испричао да му је истражитељ Хашког трибунала Збигњев Војдла рекао да треба да ћути о… »

Вашингтон/Хаг — “Резолуција о сећању на геноцид у Сребреници, усвојена у Уједињеним нацијама, показала је значај рада Међународног кривичног суда и Резидуалног механизма за утврђивање истине и веродостојних информација”… »

СТРОГО правни појам геноцид скован је непосредно после Другог светског рата да би се спречио "долазак неког новог Хитлера" и 1948. је дефинисан Конвенцијом о геноциду УН. Термин геноцид се од тада неограничено користи у јавности… »

Снимак из суднице у Хагу најбоље сведочи колико је Хашки трибунал био неозбиљна имитација правог суда. Снимак је настао 2012. године током суђења Ратку Младићу. Сведок је био Мухамед Капетановић, који је дао исказ о догађају… »

Мирослав Лазански, српски новинар и амбасадор Републике Србије у Русији, преминуо је 4. августа 2021. године, али многи и даље памте његове анализе из сфере одбране и геополитике. Фото: Новости архива Лазански је својевремено… »