Велебит

БЕОГРАД - Извршни директор "Пупин иницијативе" Вук Велебит оценио је данас да Србија тренутно није на листи приоритета америчке администрације, и истакао да је за јачање српско-америчких односа најбитније да се Србија… »

Председница Владе Србије Ана Брнабић и амбасадор САД Кристофер Хил обишли су у Идвору родну кућу Михајла Пупина, школу коју је похађао и Народни дом. Заједно са премијерком и амбасадором су и један од оснивача и извршни директор… »

Председница Владе Србије Ана Брнабић и амбасадор САД Кристофер Хил обилазе у Идвору родну кућу Михајла Пупина, школу коју је похађао и Народни дом. Заједно са премијерком и амбасадором су и један од оснивача и извршни директор… »

Пупинов меморијални комплекс чине родна кућа, основна школа и Задужбина- Народни дом Михајла Пупина. Председница Владе Србије Ана Брнабић и амбасадор САД Кристофер Хил обилазе у Идвору родну кућу Михајла Пупина, школу коју је… »

- Американци у Вашингтону који се баве Балканом желе да чују више српских гласова и предлога са српске стране. У Вашингтону постоји утисак да се Срби не баве довољно својим питањем, већ да нашу позицију тамо више одређују… »

НОВИ САД - Вук Велебит са Факултета политичких наука, који се управо вратио из САД, коментарише промене у председничкој изборној трци. Међутим, прави повод његовог гостовања је представљање Пупин иницијативе у Америци, која… »

Нисам присталица интервенционизма страних актера у било какве, па и изборне процесе, јер ако се то догађа из Европске уније (ЕУ), постоји могућност да и неки други актери, попут Русије, то исто учине, изјавио је ФоНету извршни… »

Амбасадор Сједињених Америчких Држава у Србији Кристофер Хил гостовао је на Курир телевизији и у ексклузивном интервјуу који је радио новинар Саша Добријевић амбасадор је говорио о економији, геополитици, односима Београда и… »

Србија је на почетку 20. века била препознатљива по извозу свиња, док на његовом крају извоза није ни било. Санкције, криза и ратови довели су до тога да из њене земље излази само оно највредније - људи. Деведесете године… »