Војкан

Као знак захвалности, Удружење за помоћ Нишлијама одлучило је да Клиници за кардиологију донира два механичка инвалидска колица. Војкан Живковић из Удружења објашњава да се од прикупљених средстава набављају и механичка и… »

Удружење за помоћ Нишлијама кроз своју акцију „Чепенинг“ већ годинама помаже куповином инвалидских колица, разних медицинских помагала и још много тога. Појединци, школе, стамбене заједнице, установе и клинике Клиничког центра… »

Пре неколико дана у Руднику Грот надомак Врања настрадао је рудар С.Ц. (1973). Објављено је да је настрадао у моменту пробијања граничника, на тзв. Хоризонту 8. У вези с тим Врање невс доноси причу из пера врањског новинара… »

Тим кардиохирурга из Клиничког центра Србије Данко Грујић и специјализант Војкан Алексић извели су заједно са кардиохирурзима из Новог Сада прву минимално инвазивну бај-пас операцију на куцајућем срцу, саопштило је Министарство… »

Тим кардиохирурга из Клиничког центра Србије Данко Грујић и специјализант Војкан Алексић извели су заједно са кардиохирурзима из Новог Сада прву минимално инвазивну бај-пас операцију на куцајућем срцу, саопштило је Министарство… »

МАНИФЕСТАЦИЈА "Вински бал" већ 38 година чува традицију узгајања винове лозе и прављења вина од којих се некада живело у Власотинцу. фото: ОУ Власотинце И, овогодишњи победник у категорији врхунских белих вина је Војкан… »

Операција је изведена у петак на Институту за кардиоваскуларне болести Војводине. Тим кардиохирурга из Клиничког центра Србије Данко Грујић и специјализант Војкан Алексић извели су заједно са кардиохирурзима из Новог Сада прву… »

Препоручујемо. Прва минимално инвазивна бајпас операција на куцајућем срцу, урађена је на Институту за кардиоваскуларне болести Војводине у Сремској Каменици на пацијенту (76). Тим кардиохирурга из Универзитетског Клиничког… »

Понекад песничка дрскост постане важан сегмент за једну књижевну каријеру и њено путовање, кроз време опхрвано вулгарним капитализмом, осветничким примитивизом и политичком самоувереношћу. Можда је то скица за онај обични… »