Закерберг

Пријатељства су важан део живота сваког човека. Она су понекад компликована, хаотична и захтевна, али како је Аристотел рекао: „Без пријатеља нико не би изабрао да живи, чак и да има сва друга добра.“ Управо у том контексту… »

"Просећан Американац има троје пријатеља, али има потребу за 15" - ово су речи оснивача и власника компаније "Мета" Марка Закерберга из једног интервјуа у којем је рекао и да људи могу да попуне потребу за стварним пријатељима… »

Друштвене мреже никада заправо нису биле осмишљене да нас подстакну да се "повежемо с пријатељима и породицом". Управо супротно, оне су и направљене како би прекинуле традиционалне друштвене везе и реинкарнирале их у… »

Акције и берзе су јуче снажно порасле након што је трговински рат између САД и Кине значајно попустио. Највредније америчке компаније, које су у великој мери трпеле због сукоба између Пекинга и Вашингтона, поново су оживеле… »

Марк Закерберг, оснивач и извршни директор компаније Мета, открио је на конференцији Стрипе Сессионс да не ужива у управљању људима нити у делегирању задатака, па се његов стил вођења једне од највећих технолошких компанија… »

Марк Зукерберг, оснивач и извршни директор компаније Мета, открио је на конференцији "Стрипе Сессионс" да не ужива у управљању људима нити у делегирању задатака, па се његов стил вођења једне од највећих технолошких… »

Фото: Бонитет.цом/Мидјоурнеи Марк Закерберг, директор и оснивач Мете, која под својом капом има платформе Фацебоок и Инстаграм, годинама ради на изравнавању хијерархије у компанији како би повећао ефикасност у целој компанији. У… »

Генерални директор Мете, Марк Закерберг, у недавном интервјуу, по први пут је отворено говорио о разлозима свог дугогодишњег незадовољства Аппле политиком, истичући како се сукоб вуче још од краја 2000-их година. Закерберг се… »

У застрашујућој визији, Елон Маск замишља интерфејсе између мозга и рачунара, који би корисницима омогућили да контролишу уређаје искључиво мислима. Свет технологије бруји од спекулација о будућности паметних телефона, а нека… »