Змије

ЛЕСКОВАЦ Читаоци Регионалне информативне агенције ЈУГпресс јављају да је кеј уз Ветерницу од Зелене пијаце до моста према Летексу прави змијарник. Жале се да због неодржавања овог дела кеја у дворишима свако мало наиђу на… »

Зашто се приобаље Ветернице од некадашњег висећег моста до Летекса не одржава, питају се житељи околних кућа, који се, од почетка пролећа, свакодневно, у својим двориштима, сусрећу са змијама. Уска стаза, која поред кућа, а… »

Змије у подрумима и улазима зграда, на дечјим игралиштима и испред продавница, постале су све чешћа појава у великим градовима Србије. Протеклих дана грађани Крагујевца и Ниша жале се на најезду ових рептила. У Лесковцу једној… »

Један Александар је у Дрини уснимио змију која је управо уловила рибу коју је покушавала да прогута. Ако волите да се од врућина освежите у рекама и језерима, знајте да нисте једини. Лако се може десити да приметите да вам… »

Змије у подрумима и улазима зграда, на дечјим игралиштима и испред продавница, постале су све чешћа појава у великим градовима Србије. Протеклих дана грађани Крагујевца и Ниша жале се на најезду ових рептила. У Лесковцу једној… »

Једна неустрашива мачка из Улице Иве Лоле Рибара у Апатину, постала је права локална атракција због своје несвакидашње навике, свакодневног рибарења на обали Дунава. Иако има обезбеђену храну као кућни љубимац, ова мачка се не… »

У Крагујевцу је последњих дана забележен пораст присуства змија у урбаним срединама, укључујући тротоаре, дворишта и улазе зграда, а један мушкарац је хоспитализован након уједа змије у центру тог града. Друштвене мреже… »

Владица Станковић, чувени хватач змија у Србији, објавио је несвакидашњи снимак. Како се на њему може видети, један малени пас непрестано лаје и усмерава их га леглу змија које су се настаниле тик поред његове кућице у… »

У Крагујевцу су се ових дана на више локација појавиле змије. Уплашени грађани свакодневно пријављују јавно комуналном предузећу Шумадија, али од њих им стиже одговор да за змије нису надлежни. Ипак, оно за шта јесу надлежни, а… »