Zorica Marković

Kako je otkrila, više se ne čuje redovno sa Sašinom suprugom Suzanom Jovanović, ali se nada njegovom oporavku. Već mesecima se polemiše o zdravstvenom stanju Saše Popovića, a sada se oglasila njegova prijateljica Zorica Marković. Kako je otkrila, više se… »

Pevačica narodne muzike Zorica Marković priznala je i da više nema mira oko sebe i da zbog toga želi da promeni mesto stanovanja, a kada je za to saznala njena prijateljica i koleginica Vesna Zmijanac, odmah joj je ponudila svoju vikendicu na Bukulji… »

Folkerka progovorila o svemu, otkrila koja koleginica joj je odmah ponudila pomoć. Pevačica Zorica Marković nedavno je otkrila da je prinuđena da se iseli iz svog doma, a u toj situaciji videla je ko su joj zaista pravi prijatelji. Zorica je navela da… »

Narodna pevačica i rijaliti zvezda Zorica Marković decenijama živi u Jajincima, gde je sagradila svoj raj. Učešće u nekoliko rijaliti programa, tezge po svadbama i veseljima, kao i vođenje nekoliko kafana i restorana, o mogućili su joj ovu nekretninu… »

Zorica Marković otkrila je nepoznate detalje sa početka svoje karijere, ali i odnosu sa Lepom Brenom, osvrnuvši se na izazove, sukobe i rivalstvo koje su obeležili njihov put. Iako je pozdravila njen uspeh, Markovićeva je jasno stavila do znanja zašto… »

Pevačica Zorica Marković ispričala je nedavno dotad nepoznate detalje iz odnosa sa koleginicom Lepom Lukić, koja ju je, kako kaže, mnogo razočarala. Naime, Lepa je jednom prilikom pevala kod Zorice u kafani tokom jedne svečanosti, a lokal je bio gotovo… »

Zorica Marković i Lepa Brena nisu bliske iako su karijeru gradile u isto vreme Zorica Marković i posle četiri decenije na javnoj sceni navodno ne može da podnese nadobudnost određenih koleginica. Jedna od retkih osoba s kojima se druži je Vesna Zmijanac… »

Zorica retko priča o svom privatnom životu. Zorica Marković ne eksponira svoj privatan život, iako je deo estrade već decenijama. Uzevši u obzir tu činjenicu, jako mali broj ljudi zna da ona zapravo ima dva sina. Naslednici Dejan i Ilija retko se… »