Звездара Театар

Глумица Рада Ђуричин, која је преминула пре два дана, била је омиљена међу колегама. Током своје дуге каријере играла је и у представама Народног позоришта у Београду, Атељеа 212, Звездара театра, КПГТ, Битеф театра, Малог… »

Глумица Рада Ђуричин која је преминула у среду 4. септембра, биће сахрањена у суботу, 7. септембра на Градском гробљу у Вршцу. Опело почиње у 13.00 а сахрана у 14.00, наводе из њеног матичног Југословенског драмског… »

У Београду је данас преминула Рада Ђуричин, једна од најзначајнијих југословенских и српских глумица и дугогодишња чланица ансамбла Југословенског драмског позоришта, саопштили су из ЈДП-а. Током своје дуге каријере, играла је и… »

Град Београд припремио је 480 милиона динара (око четири милиона евра) за обезбеђење више установа културе у наредном периоду. Секретаријат за културу огласио је данас тендер за услуге физичко-техничког обезбеђења за установе… »

У Звездара театру одржан је несвакидашњи уметнички програм –„Цицварићи, концерт старе музике". Бројни певачи и глумци дочарали су и подсетили публику на музичко наслеђе старог Шапца, односно на најдуговечнију шабачку музичку… »

Један од јунака нашег доба, бескомпромисни писац Божо Копривица, причаће у петак 14. јуна у 20 часова у Кирка књижевном салону у Његошевој 73/10 о својим дружењима с Кишом и Давидом, о писању сценарија и драма и обожавању… »

Дуодрама „Воз“ по тексту Кормака Макартија у режији и адаптацији Воје Брајовића, 6. јуна од 20 часова биће изведена 250. пут на Новој сцени Звездара театра. Представа је имала своју премијеру у октобру 2015. године и до сада је… »

Дуодрама „Воз” по тексту Кормака Макартија, у режији и адаптацији Војислава Брајовића у четвртак увече, 6. јуна од 20 часова биће изведена 250. пут на Новој сцени Звездара театра у Београду. Представа је имала своју премијеру у… »

ДУОДРАМА "Воз" (по тексту Кормака Макартија у режији и адаптацији Воје Брајовића) 6. јуна обележава значајан јубилеј: 250 извођења на Новој сцени Звездара театра. фото Н.Вукелић - Представа која оволико траје највећа је радост… »