Povezane vesti

U splitskoj bolnici na Križinama dogodio se neverovatan previd: zamenjen je identitet dve pacijentkinje, od kojih je jedna umrla. Tako je porodica pacijentkinje koja je živa sahranila nepoznatu ženu, a prava porodica preminule je tek posle mesec dana… »

Neverovatna priča u režiji splitskog KBC-a. Mesec dana je Tomislav Zorić smatrao da je u aprilu sahranio svoju tetku, preminulu od posledica kovida 19. Međutim, tada je usledio poziv hrvatskog ministra zdravlja Vilija Beroša s vestima koje će za… »

Ministar zdravlja Hrvatske Vili Beroš izjavio je danas da se u splitskoj bolnici u aprilu dogodila zamena identiteta dve pacijentkinje, od kojih je jedna umrla i pod drugim identitetom sahranjena u BiH. "Ovo što se dogodilo u Splitu veliki je i bolan… »

ZAGREB - Ministar zdravlja Hrvatske Vili Beroš izjavio je da se u splitskoj bolnici u aprilu dogodila zamena identiteta dve pacijentkinje, od kojih je jedna umrla i pod drugim identitetom sahranjena u BiH. „Ovo što se dogodilo u Splitu veliki je i bolan… »

Nakon neverovatne zamene pacijenata na Križinama, jedna žena je preminula, a njena porodica gotovo mesec dana nije znala da je mrtva nego su mislili da je u bolnici na lečenju. Porodica preminule žene, gospođe Mare, koju su zamenili u splitskoj bolnici… »

Njegova tetka živela je u Zagrebu i bila je vitalna do pre dve godine, kada ju je udario auto. Tomislav Zorić, advokat iz Zagreba, je gotovo mesec dana, dok ga sinoć nije nazvao ministar zdravlja Hrvatske Vili Beroš, verovao da je polovinom aprila u… »

Zagrebački advokat Tomislav Zorić gotovo mesec dana je verovao da je polovinom aprila u Grudama sahranio svoju tetku, dok ga u ponedeljak uveče nije nazvao hrvatski ministar zdravstva Vili Beroš koji mu je rekao da je, zbog neobjašnjive zamene identiteta… »

Ministar zdravlja Hrvatske zvao da se izvini čoveku koji je slučajno sahranio drugu ženu misleći da sahranjuje tetku. Tomislav Zorić, advokat iz Zagreba, je gotovo mesec dana, dok ga sinoć nije nazvao ministar zdravlja Hrvatske Vili Beroš, verovao da je… »