Повезане вести

Велики број људи, углавном младих, дошао ја да на вечни починак испрати чувену докторку Виолету Скоробаћ Ашанин, која је пре неколико дана одузела себи живот. Велики број људи, углавном младих, дошао ја да на вечни починак… »

Опроштајни говор на сахрани докторке Виолете Скоробаћ Ашанин држао је њен син Андреј. - Буди мирна мајко, бићу јак, имам подршку породице, девојке и добрих другара. Бићу узоран момак каквим си ме замишљала. Левом руком ћу… »

Докторка Виолета Скоробаћ Ашанин сахрањена је уз песму „На те мислим када зора свиће“. Ово је била жеља њеног супруга. Докторка Виолета Скоробаћ Ашанин (50) сахрањена је уз песму „На те мислим када зора свиће“. Ово је била… »

Докторка Виолета Скоробаћ Ашанин (50) сахрањена у петак 19. јуна на београдском гробљу Лешће. Докторка Виолета Скоробаћ Ашанин (50) сахрањена у петак 19. јуна на београдском гробљу Лешће. Више од 200 људи дошло је да на… »

Докторка Виолета Скоробаћ Ашанин (50), пластични хирург и власник приватне клинике, која је у недељу извршила самоубиство у свом стану у центру Београда, сахрањена је данас на гробљу Лешће, у присуству чланова породице… »

Угледна београдска докторка, која се у недељу убила у стану на Врачару, данас ће бити испраћена на вечни починак. Неколико стотина људи окупило се на београдском гробљу Лешће, како би се опростили од познате докторке која је у… »

Виолета Скоробаћ Ашанин (50), докторка пластичне хирургије, извршила је у недељу самоубиство у свом стану. Виолета С. А. (50), докторка пластичне хирургије, која је у недељу извршила самоубиство у свом стану, биће сахрањена… »

Велики број људи дошао ја да на вечни починак испрати чувену докторку. Глумац Игор Ђорђевић, звезда серије Корени прва је јавна личност која је дошла на Лешће како би се последњи пут опростио са настрадалом докторком Виолетом… »

Угледна београдска докторка, која се у недељу 14. јуна убила у стану на Врачару, данас је на Лешћу испраћена на вечни починак, у присуству многобројних чланова породице и пријатеља. Дугачка поворка кренула је из капеле нешто… »