Povezane vesti

Dvogodišnji dečak iz Indije ugrizao je kobru toliko jako da je zmija uginula, saopštila je njegova porodica. Mali Govinda Kumar se igrao ispred kuće u selu Bankatvi, u istočnoj indijskoj saveznoj državi Bihar, kada je spazio zmiju dugu nešto manje od… »

Jednogodišnji dečak izazvao je senzaciju u Indiji nakon što je 24. jula ugrizao otrovnu kobru i usmrtio je, piše BBC. Do susreta dečaka po imenu Govind Kumar s kobrom došlo je dok se igrao u porodičnom dvorištu u selu Mohči Bankatva, u indijskoj saveznoj… »

Jednogodišnji dečak u Indiji postao je senzacija nakon što je objavljeno da je 24. jula ugrizao otrovnu kobru i usmrtio je. Mali dečak Govind Kumar ugledao je zmiju dok se igrao u dvorištu porodične kuće u selu Mohči Bankatvi u saveznoj državi Biharu na… »

Jednogodišnji dečak u Indiji je ugrizao i usmrtio otrovnu kobru. Hitno je prebačen u obližnju bolnicu, a lekar koji ga je zbrinuo za BBC kaže da je dečak dobro. Aloka Kumar Jednogodišnji Govind Kumar se oporavlja nakon što je ugrizao smrtonosnu zmiju… »

Jednogodišnji dečak u Indiji je ugrizao i usmrtio otrovnu kobru. Hitno je prebačen u obližnju bolnicu, a lekar koji ga je zbrinuo za BBC kaže da je dečak dobro. Jednogodišnjak u Indiji je postao senzacija nakon što je objavljeno da je 24. jula ugrizao… »

Jednogodišnjak u Indiji je postao senzacija nakon što je objavljeno da je 24. jula ugrizao otrovnu kobru i usmrtio je. Dečkić Govind Kumar je ugledao zmiju dok se igrao u dvorištu porodične kuće u selu Mohči Bankatvi u saveznoj državi Biharu na istoku… »

Jednogodišnjak u Indiji je postao senzacija nakon što je objavljeno da je 24. jula ugrizao otrovnu kobru i usmrtio je. Dečkić Govind Kumar je ugledao zmiju dok se igrao u dvorištu porodične kuće u selu Mohči Bankatvi u saveznoj državi Biharu na istoku… »

Aloka Kumar Jednogodišnji Govind Kumar se oporavlja nakon što je ugrizao smrtonosnu zmiju Jednogodišnjak u Indiji je postao senzacija nakon što je objavljeno da je 24. jula ugrizao otrovnu kobru i usmrtio je. Dečkić Govind Kumar je ugledao zmiju dok se… »