Povezane vesti

Zdravlje Ane Bekute već dugo zabrinjava javnost Ana Bekuta, od smrti emotivnog partnera Milutina Mrkonjića, pre četiri godine, nije davala izjave za medije, još manje intervjue. Svoju bol nosila je dostojanstveno i u tišini, ne otkrivajući kako se zaista… »

Pevačica Ana Bekuta je u intervjuu za Story magazin otvorila dušu o najvećih gubicima, te istakla da danas živi pomirena sa sudbinom i verom. „Zaista su mi se desile velike stvari u životu, ali i u karijeri. Nisu sve bile lepe, ali ponekad su i one ružne… »

Pevačica, Ana Bekuta nedavno jed otvorila dušu i progovorila o teškim životnim trenucima, i to kako je nastavila svoj život posle Mrkine smrti. Ana je istakla da se nikad neće pomiriti sa smrću svog partnera i životnog saputnika Milutina Mrkonjića. -… »

Pevačica Ana Bekuta progovorila je o teškim životnim trenucima. Ana je istakla da se nikada neće pomiriti sa smrću partnera Milutina Mrkonjića. - Bilo je više gubitaka... Prvo je ’97. otišao tata, majka 2023., dve godine posle Milutina. Onda sam shvatila… »

Pevačica Ana Bekuta progovorila je o teškim životnim trenucima koji su je pogodili poslednjih godina, ali i o spekulacijama koje se tiču njenog zdravstvenog stanja. Kako je istakla, nikada se neće pomiriti sa gubitkom svog partnera Milutina Mrkonjića, a… »

Ana Bekuta u prethodnom periodu više puta je bila odsutna iz emisije Zvezde Granda, a kao razlog se gotovo uvek navodilo njeno narušeno zdravstveno stanje. Pevačica se, međutim, suočavala i sa velikim životnim gubicima – 2021. godine ostala je bez svog… »

Pevačica se suočila sa zdravstvenim problemom. Ana Bekuta progovorila o svojoj bolesti: Život sam predala u ruke Gospodu Ana Bekuta, više od godinu dana povremeno je izostajala iz Zvezda Granda, a kao razlog uvek se navodilo njeno zdravstveno stanje… »

Ana Bekuta, diva narodne muzike, više od godinu dana povremeno je izostajala iz Zvezda Granda, a kao razlog izostanka uvek se navodilo njeno zdravstveno stanje. S obzirom na to da je 2021. godine izgubila partnera Milutina Mrkonjića, a dve godine kasnije… »