Povezane vesti

Za ovaj praznik vezan je veliki broj običaja i narodnih verovanja, a jedno od njih odnosi se upravo na vremenske prilike. Prema narodnom predanju, vreme na Krstovdan može da nagovesti kakva će biti predstojeća zima. Ako je dan oblačan, veruje se da nas čeka snežna zima, dok se tiha kiša na Krstovdan povezuje sa blagom zimom. Sa druge strane, ako je praznik sunčan i vedar, u pojedinim krajevima postoji verovanje da će zima biti hladnija i oštrija. Narod je pažnju… »

Krstovdan se u Srbiji ne vezuje samo za crkvene običaje i prazničnu trpezu, već i za brojna narodna verovanja koja su se prenosila generacijama. Posebno se gledalo u nebo, jer se verovalo da vreme na ovaj dan može da nagovesti kakvi nas meseci očekuju. Da li će biti oblačno, kišovito ili će se čuti grmljavina - svaki znak imao je svoje tumačenje. I dok danas znamo da vremenske prilike ne mogu da predvide kakva će biti cela godina, ova stara verovanja i dalje… »

Ovaj praznik se često naziva i jesenji Krstovdan. Jesenji Krstovdan predstavlja jedan od važnih praznika u pravoslavnoj crkvi, a mnogi ga slave i kao krsnu slavu. Posvećen je časnom i životvornom krstu Gospodnjem, i vezuje se za događaj iz 4. veka - pronalaženje krsta na kojem je bio razapet Isus Hristos. Krstovdan se slavi u znak sećanja na povratak vere u pravog Boga, pobedu hrišćanstva nad paganstvom, ali i kao simbol spasenja kroz Hristovu žrtvu, navodi Srpska… »

Jedno od najvažnijih pravila vezanih za ovaj praznik jeste strogi post. Vernici tradicionalno poste na vodi, a Krstovdan je jedan od dana kada se post poštuje bez obzira na to na koji dan u nedelji praznik pada. Post, međutim, nema samo telesni smisao. U crkvenom učenju posebno se ističe njegov duhovni značaj – uzdržavanje od loših misli i dela, svađa i ljutnje, kao i negovanje mira, ljubavi, strpljenja i praštanja. Telesni post podrazumeva uzdržavanje od hrane… »

Ovaj praznik se još zove i Vozdviženje Časnog krsta. Obeležava se dva puta u toku godine, 18. januara i 27. septembra. Ranije su se ljudi strogo držali posta na ovaj dan. U nekim selima se čak održavaju i vašari. Stari je običaj da se na ovaj dan stoka premazuje katranom u znaku krsta da bi se zaštitila od bolesti. U narodu se veruje da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema. U svim selima isplaćuju poljake, koji čuvaju polja od… »

Krstovdan se obeležava kao crveno slovo u kalendaru i vernici taj dan poste, a mnogi jedu samo hleb i grožđe. Srpski narod prepoznaje značaj ovog posta i zato je u narodu ukorenjena izreka „Ko se krstom krsti, za Krstovdan posti“. Krstovdan je veliki praznik koji se slavi dva puta godišnje, jesenji 27. septembra i zimski 18. januara. Po narodnom verovanju, ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako nema padavina, naredna godina biće sušna. Na… »

Krstovdan se obeležava kao crveno slovo u kalendaru i vernici taj dan poste, a mnogi jedu samo hleb i grožđe. Saša Srećković, muzejski savetnik, objašnjava za portal Newsmax Balkans da se ljudima rođenim tog dana pripisuje posebna odgovornost pred Bogom: "Veruje se da ljudi rođeni tog dana na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta, pa su pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke", kaže Srećković. Kako ističe, širom Srbije postoje različiti običaji, pa… »

Krstovdan se obeležava kao crveno slovo u kalendaru i vernici taj dan poste, a mnogi jedu samo hleb i grožđe. Srpski narod prepoznaje značaj ovog posta i zato je u narodu ukorenjena izreka "Ko se krstom krsti, za Krstovdan posti". Prema predanju, 326. godine carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla je krst kada je otišla u Palestinu da poseti sveta mesta. Patrijarh Makarije je, posle otkrića carice Jelene, pred okupljenim narodom uzdigao krst koji je Hristos… »