Ана Волш

"Не знам где су Анина деца. Дечаци су, кад је Брајан ухапшен смештени у надлежну установу при Центру за социјални рад, тако сам чула, а то су и медији објављивали. Не знам због чега то држе у тајности. Моја ћерка Александра… »

Приликом изрицања пресуде Брајану Волшу, за убиство првог степена на штету супруге Ане Волш и још два кривична дела чије је извршење признао непосредно пред почетак суђења, судија Дајана Фејнер је рекла да су његова дела… »

Брајан Волш осуђен је за убиство првог степена Ане Волш на доживотну робију без права условног отпуста, а њена мајка Миланка Љубичић се огласила за Информер. Након што је крвник њене ћерке осуђен на казну доживотног затвора… »

Брајан Волш је хладнокрвно саслушао изрицање пресуде Тужилац је похвалио рад истражитеља који су прикупили бројне доказе против Брајана Волша Сестра Ане Волш је говорила данас на изрицању пресуде Брајану Волшу, којег је порота… »

Брајан Волш ће "после" доживотне робије на коју је осуђен због убиства супруге, Београђанке Ане Волш, морати да одслужи још две затворке казне. Не, није у питању грешка, већ правни принцип с јаким упориштем. Покушаћемо да вам… »

Последњу поруку од своје ћерке Ане Волш, Миланка Љубичић примила је 26. децембра у поподневним сатима, да би пет дана касније, 31. децембра, минут пре поноћи, а потом и 1. јануара у 0.47, Ана мајку и позвала последњи пут… »

Миланка Љубичић, мајка Ане Волш, Београђанке за чије је убиство проглашен кривим њен муж Брајан, каже да очекује да ће зет бити осуђен на доживотну робију. Да подсетимо, суд у Масачусетсу јуче је прогласио Волша кривим за… »

Брајан Волш данас је проглашен кривим за убиство своје супруге Ане, чије тело никада није пронађено након што је нестала из њиховог дома у Масачусетсу, пре готово три године. Српкиња Ана Волш последњи пут је виђена рано ујутру… »

Брајан Волш, оптужен за убиство супруге Ане Волш, први пут се нашао очи у очи са Вилијамом Фастовом, мушкарцем који тврди да је имао аферу са Аном пре њене смрти. Описао је да је два дана након њеног нестанка примио два позива… »