Ртањ

Амбициозни пројекти за развој познате планине. Просторни план подручја посебне намене специјалног резервата Ртањ подразумева градњу три нове акумуације у селима на обронцима те планине, од којих ће једна, акумулационо језеро… »

(Фото: еКапија / Александра Кекић) Просторни план подручја посебне намене специјалног резервата Ртањ подразумева градњу три нове акумуације у селима на обронцима те планине, од којих ће једна, акумулационо језеро Врмџа… »

Просторни план подручја посебне намене специјалног резервата Ртањ садржи три нове акумуације у селима на обронцима планине, од којих ће акумулационо језеро Врмџа омогућити и градњу аква-парка. Како је наведено у плану који је… »

Незабораван успон на чувени Шиљак 20. и 21. септембра, пријаве у току. Инвицтус Цхалленге би Моззарт стиже на Ртањ! Након Фрушке горе и Копаоника, Моззартов тим "Непобедиви" ће освојити још један планински врх, а све љубитеље… »

„Ртањ 4 елементс раце 2024” окупио најхрабрије небеске тркаче, пилоте параглајдера, пливаче, кајакаше и брдске бициклисте. Више од 90 км захтевних и изазовних стаза, успони, пуно зноја, напетости, калкулисања, емоција, битке са… »

Глумицу Марију Јакшић домаћа публика је заволела у популарним остварењима из 90-тих, на врхунцу славе се сликала гола за Плејбој, а онда је нестала. Причало се да је отишла у Индију, а недавно је потврдила да је свој дом нашла у… »

Ослонац на младе. Наиса ће се у предстојећој сезони борити за опстанак. Тим из Ниша је напустило неколико играчица, а управа није успела да ангажује исксуније рукометашице, па је тренер Славко Крњајац морао да потражи нова имена… »

Зона Исток 2. коло Помоћни терен Градског стадиона ФК Танаско Рајић - ФК Ртањ 5:0 (3:0) У првој утакмици на домаћем терену, играчи домаће екипе предвођени стручним штабом М. Поповић - А. Манчић, остварили су и другу победу у… »

Седмо издање најзанимљивије авантуристичке трке у Србији одржава се 31. августа на Ртњу. Сви за једног, један за све – овако се најбоље може описати мулти штафетна трка „4 елементс поверед би Рамонда“. Свако ко се бар једном… »