Воја Брајовић

Иако су "Отписани" једна од најпопуларнијих домаћих серија свих времена, Воја Брајовић је својевремено открио да он и Драган Николић, као чувени Прле и Тихи, од првог хонорара нису могли да зараде ни за хлеб. - Каскадери су… »

Српски глумац Воја Брајовић пре готово две деценије суочио се са тешком дијагнозом тумора на мозгу. Само дан пре тешке операције Брајовић је играо представу, без да је ико приметио колико је глумцу лоше, као ни да га чека… »

Глумац Воја Брајовић једно је од омиљених имена наше културне сцене. Иза себе има бројне улоге, којима се златним словима уписао у историју домаће кинематографије. Истинску славу доживео глумећи улогу Тихог у "Отписанима“ и та… »

Мало ко зна да је Воја Брајовић пре скоро двадесетак година сасвим случајно открио тумор на мозгу. Глумац је приметио да му трне рука, отишао је на преглед да би се сазнало да је има тумор. Доктори су га саветовали да одмах иде… »

Глумац Воја Брајовић борио се за живот и победио једну од најтежих болести, са којом су многи изгубили битку. У питању је тумор на мозгу, који му је дијагностикован пре 20 година. Фасцинантно је то што је Воја 20. децембра, само… »

Болест Воје Брајовића откривена је овако. Легендарни Воја Брајовић у животу се суочио са бројним здравственим проблемима, а најтежу дијагнозу добио је пре скоро двадесет година. Болест Воје Брајовића била је тумор на мозгу. АТА… »

Удружење “Ваљевски гимназијалци” уз подршку Ваљевске гимназије настављају са организацијом лепих догађаја од интереса за ученике и наставнике Ваљевске гимназије и грађане Ваљева. У наставку активности, у суботу, 23… »

Глумачка легенда Воја Брајовић одрастао је у Ваљеву, где је и упознао своју прву љубав, лепу Љиљану, која му је годинама касније родила двоје деце. Прва супруга Воје Брајовића освојила га је још док су били деца. Лепа… »

Свака прича око избора екипи јутарњег програма "Пробуди се" послужи као мотив и повод да још једном пробуде своје гледаоце. То су урадили и овога јутра јединственим прилогом у коме се налазе делови гостовања из јутарњег… »