Vojislav Šešelj

Predsednik SRS dr Vojislav Šešelj izjavio je da još nije do kraja rasvetlio ko stoji iza naredbe da bude ubijen 2002. godine. Foto: V. Danilov - To mi nije otkrio ni Sretko Kalinić koji je pisao knjigu o tome jer su njemu nudili ogromne pare da me ubije… »

U današnjoj trosatnoj emisiji „ Puls Srbije vikend“, kroz najaktuelnije teme, uz analitički pristup, sa gostima u studiju i dopisnicima sa terena, vodi vas Kruna Una Mitrović. Emisija koja je od samog starta privukla veliku pažnju i izazvala reakcije… »

Predsednik SRS dr Vojislav Šešelj izjavio je da još nije do kraja rasvetlio ko stoji iza naredbe da bude ubijen 2002. godine. - To mi nije otkrio ni Sretko Kalinić koji je pisao knjigu o tome jer su njemu nudili ogromne pare da me ubije. To još nisam… »

Teroristička opozicija pokušala je da spreči da predsednik SRS dr Vojislav Šešelj prođe automobilom. Naime, nasilnici su pokušali juče da zaustave saobraćaj, ali nisu imali sreće u Zemunu jer je lider radikala Vojislav Šešelj odlučio da ode kući iz… »

Čovek ima pravo da koristi oružje odbrani sebe, svoju porodicu, svoje bližnje, druge ljude, ali i svoju imovinu, smatra predsednik SRS dr Vojislav Šešelj. Kaže da nije bilo prekoračenje nužne odbrane kada je jedan penzionisani oficir pucao na lopova koji… »

Preporučujemo. Predsednik SRS Vojislav Šešelj izrazio je saučešće povodom smrti predsednika Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palme. "Mnogo mi je žao Dragana Markovića Palme i njegove porodice. Upućujem iskreno saučešće. Nekada smo bili politički… »

PREDSEDNIK SRS dr Vojislav Šešelj izjavio je da mu je mnogo žao lidera JS Dragana Marković Palme koji je danas preminuo. Foto: N. Skenderija - Njegovoj porodici upućujem iskreno saučešće. Nekada smo bili politički protivnici, ali smo se vremenom sve više… »

Predsednik SRS dr Vojislav Šešelj preživeo je atentat 1992. godine u Podgorici. - Neki musliman Adem Šabotić je bacio ofanzivnu ručnu bombu. To je bila sreća jer ofanzivna bomba ima kuglice, a defanzivna ima šrapnele. Jedan moj pratilac je bio dovoljno… »