U 2015. poverenik imao 2.500 predmeta
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić izjavio je danas da je prošle godine ta institucija imala 2.500 predmeta, od kojih su većinu inicirali gradjani, što ukazuje da je počela da se budi svest o potrebi da zaštite svoja prava.
On je na konferenciji za novinare povodom Dana zaštite podataka o ličnosti, 28. januara, rekao da je broj prijava značajno povećan od 2009. godine, kada ih je bilo 83.
"Počela se buditi svest ljudi o pravu zaštite podataka i potrebi da ga štite i angažuju državni organ, i to je bez sumnje dobro", rekao je Šabić.
On je ocenio i da je Srbija u ozbiljnom zaostatku što se tiče normativnog okvira i dodao da je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti načelno dobar i da predstavlja prvi korak u uredjenju te oblasti, ali da ima puno nedostataka.
Šabić je naglasio da je potrebno što pre doneti novi zakon o zaštiti podataka ličnosti i da se taj zakon već dugo priprema. Podsetio je da je ta služba pripremila model zakona o zaštiti podataka o ličnosti, ali da nacrt koji je predstavljen javnosti nema dodirnih tačaka s njihovim predlogom.
On je ocenio i da Srbija ima i formalnu obavezu da uskladjuje pravni sistem sa standardima koji važe u EU i podsetio da je i u Akcionom planu za Poglavlje 23 u pregovorima sa EU i predvidjeno da će novi zakon biti donet do kraja 2015. godine.
"Potrebno je i uspostavljanje institucija i menjanje mentaliteta ", rekao je on.
Šabić je ukazao i da još nema Akcionog plana za sprovodjenje strategije u cilju unapredjenja zaštite podataka.
"Neophodno je da država ima strateški pristup u rešavanju problema", rekao je Šabić i dodao da je potreban ozbiljan napor cele države.
Kako je dodao, poverenik treba da reaguje samo u nekim situacijama, a ne da štiti ceo sistem i da je obaveza organa vlasti da primenjuju propise.
Ambasador Norveške u Republici Srbiji Arne Sanes Bjornstad rekao je da je ta zemlja zadovoljna saradnjom s poverenikom i da je njihov cilj da pomažu primenu zakona i razvoj strukturnih kapaciteta.
Konvencija o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, prvi dokument koji na evropskom nivou uredjuje obaveze država u odnosu na zaštitu podataka o ličnosti, otvoren je za potpisivanje 28. januara 1981. godine, zbog čega se ovaj Dan obeležava u svim državama članicama Saveta Evrope, a Savet Evrope i Evropska komisija obeležavaju ga zajednički kao Dan zaštite podataka o ličnosti.
U Srbiji ovaj dan se obeležava u cilju podizanja svesti javnosti o značaju zaštite podataka o ličnosti i unapredjenja primene principa zaštite podataka, kao i ukazivanja svim rukovaocima podataka, a pre svega organima javne vlasti, na zakonske obaveze i odgovornost za kršenje prava.
(Beta, 28.01.2016)
