Na svoju ruku
Danas 05.02.2016 | Rade Radovanović
LJUDI, SEĆANJA Žikica Simić „I tako plovimo sve dalje, kao čamci protiv matice, bez prestanka nošeni u prošlost.“ Završna rečenica romana Veliki Getsbi. Stavio sam je na početak ovog teksta koji je šetnja stazom uspomena. Vraćajući se u najdalju prošlost pronašao sam sebe kako sedim ispred kompjuterskog ekrana i kucam tekst koji sledi.
Evo nas u Rekovcu pet godina posle Drugog rata. Mala srpska kasaba izgubljena u prostoru i vremenu. Dvadesete pet kilometara do Jagodine, koja se u to vreme zvala Svetozarevo. Isto toliko i od Kragujevca. Puteva nema, saobraćaja nema. Volovskim kolima celu noć do škole, bolnice ili pijace. Kad bi seljaci u jesen vozili grožđe na ’pijac’ u Kragujevac nisu mogli pretovarenim kolima da se popnu uz brdo Glaveja preko koga je išao kaljavi
