Obren, Mirko i Miloš
Politika 31.03.2016 | Radoš Bajić
Uvek kad prolazim pored kraljevskog doma, kao pravi komšija bacim pogled u dvorište i vrtove mog suseda. Pre manje od dve nedelje – živ nisam bio. Vidim – svetle lampioni i poneka upaljena sijalica. Bogu hvala – rekoh sebi
U jesen 1914. Obren Bajić je imao 24 godine. Mobilisan je odmah nakon atentata u Sarajevu. Posle izginuća za slobodu i krst časni na Ceru i Kolubari, i izgona Austrougara s one strane Drine kojim je srpska vojska zadivila ceo svet – decembra iste zlokobne godine, iza kralja Petra Prvog Karađorđevića na belom konju – sa švapskim šrapnelom u telu ušao je hramljući u opustošeni i poharani Beograd. Njegov sin Mirko (moj deda) imao je
