Немој да ме смараш

Деветогодишњак који мајци, која га тера да учи, говори „Немој да ме смараш” показује да њиме управља „принцип пријатности”. Када му мајка спомене учење, он замисли себе да учи, што код њега изазива снажну непријатност. Он емотивно постаје „жртва” учења које се још није ни догодило. Зато агресивно покушава да ућутка мајку за коју мисли да над њим врши „психичко насиље”. Већина људи се управља према некоме