Deda, sin i unuk u istom Rudniku: Porodica Rajković četiri decenije jede gorak rudarski hleb
Blic 09.08.2016 | I. Popović
"Da se ponovo rodim, ponovo bih bio rudar", česta je rečenica koja se čuje u rudnicima u Boru i Majdanpeku. Po kiši, mrazu, blatu, na temperaturama i preko 35 stepeni, rade predano i vredno, silaze duboko u utrobu zemlje bez mnogo straha. Istoriju rudarstva u Majdanpeku, dugu čak 55 godina, svojim radom obeležila je i porodica Rajković.
Deda Stojan, sin Siniša i unuk Boban više od četiri decenije rade u Rudniku bakra Majdanpek, na poslovima vezanim za teška vozila. Stojan Rajković (70), rudnički penzioner, seća se svog prvog radnog dana daleke 1971. godine. - Bilo je to 4. aprila, tada sam prešao iz Drvne industrije Donji Milanovac u rudnik. Seo sam u tu čudesnu mašinu koja je na prvi pogled izgledala zastrašujuće, i u njoj proveo ceo radni vek, sve do 1995. godine - priča
