Tri najčešće prevare poslodavaca da bi vas naterali da radite besplatno
Blic 14.09.2016 | M. R. Petrović
Kada se javila na oglas za posao u jednoj marketinškoj agenciji, Sandri S. rečeno je da će na razgovoru dobiti “projektni zadatak”, na osnovu kojeg bi procenili njeno znanje. Sandra je naravno pristala, ali je postavila i jedan uslov. Insistirala je da pre nego što pristupi izradi “projektnog zadatka” potpišu ugovor po kojem bi joj bilo plaćeno ako bi agencija njen rad iskoristila u nekoj kampanji, čak i ako ona ne bi dobila posao.
Nikada više joj se iz te agencije nisu javili. Ovo je, naime, samo jedan od primera na koji način poslodavci pokušavaju da dođu do osobe koja će da im “završi posao”, a da joj pritom ne plate. Termin “završe posao” namerno je upotrebljen, s obzirom da u ovom slučaju ne može biti reči o radniku, s obzirom da Sandra nije ni učestvovala na konkursu, a kamo li da je posao dobila. Najrasprostranjeniji način zloupotrebe ljudi je, svakako, tzv. “probni
