Neophodan novi zakon o službama bezbednosti
Postojanje tri zakona o službama bezbednosti, koji među sobom nisu usklađeni o istim pitanjima, nedovoljna kontrola rada i nadzor službi bezbednosti razlozi su za donošenje novog zakona, čiji model je danas predstavio Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP).
Direktor centra Miroslav Hadžić kazao je da je i prethodnih godina bilo pokušaja da se izmene zakoni, međutim nije postojala politička volja za tako nešto.
Prema njegovim rečima, iako su postojeće službe bezbednosti, i vojne i civilne preimenovane, suštinske reforme nije bilo.
"Izostala je reforma, kontrola i nadzor se ne vrše, a na čelu Biroa za kontrolu službi bezbednosti je predsednik Vlade Srbije, kome su sve službe potčinjene, što je nonsens", rekao je Hadžić.
U novom zakonu, čiji model je BCBP uradio, predloženo je da umesto sadašnje tri postoje dve službe bezbednosti - Bezbednosno informativna agencija (BIA) i Vojna obaveštajno - bezbednosna agencija (VOBA), koja bi nastala spajanjem Vojno bezbednosne (VBA) i Vojno obaveštajne agencije (VOA), a čiji rad bi bio propisan jednim zakonom.
Profesor Univerziteta Union Bogoljub Milosavljević kazao je da je modelom zakona predviđeno osnivanje Tehničko operativnog centra, nalik onom koji postoji u mnogim zapadnoevropskim zemljama, a koji bi određivao mere za vršenje nadzora elektronskih komunikacija, telekomunikacijskih usluga, tehničke usluge službama i policiji.
Pored toga, smatra Milosavljević, zakon predviđa uvođenje Generalnog inspektorata službi bezbednosti kao posebnu službu Vlade Srbije, koji kontroliše i rad službi, i Tehničko operativnog centra.
"Kontrola i nadzor službi dio sada nisu dale najbolje rezultate. Iako postoji skupštinski Odbor za kontrolu službi bezbednosti potrebno je da postoji jača kontrola. Teško je obezbediti političku neutralnost, ali smatram da je operativna samostalnost moguća", rekao je Milosavljević.
Bivši direktor VBA Svetko Kovač smatra da su rešenja obuhvaćena predloženim modelom dobra, ali da bi pored ovog zakona trebalo doneti i poseban zakon o proverama službi bezbednosti i policije, kojim bi se ta kontrola na bolji način vršila.
"Pitanje upravljanja službama bitni su mehanizmi uticaja vlasti na službe. Ja lično sam protiv toga da ministar, koji možda i nije tako stručan, nastupa u ime službi bezbednosti", rekao je Kovač.
Govoreći o spajanju VBA i VOA, Kovač je kazao da bi se time unapredila obaveštajna funkcija, ali da je sam proces spajanja veoma osetljivo pitanje.
"Tu bi se spojile analitika i logistika, dok bi način rada ostao isti. Ima mnogo modela po kojima bi službe mogle da se spoje, ali nama najprihvatljiviji je Hrvatski model u koga su dobro integrisane brojne funkcije.
Neka od rešenja koja predviđa model zakona su unapređenje odredbe o poslovima službi poput bezbednosne zaštite institucija, lica, objekata i prostora od bezbednosnog značaja, unapređenje bezbednosne provere, razmena podataka sa odgovarajućim službama.
Model predviđa i da se prilikom izbora direktora službi bezbednosti poštuje mišljenje predsednika Republike, Skupštine Srbije i saveta za nacionalnu bezbednost, ali i da se on bira na osnovu stručnosti a ne na osnuvu političke pripadnosti ili lojalnosti državnom vrhu.
Model zakona o bezbednosnim službama izradio je BCBP uz konsultacije sa državnim organima, nevladinim organizacijama, stručnjacima iz te oblasti, a uz podršku ambasade Holandije i misije OEBS-a u Srbiji.
Nakon Beograda, model će biti predstavljen u Nišu, Novom pazaru i novom Sadu, a posle toga će se proslediti državnim organima na razmatranje, kako bi eventualno ušao u skupštinsku proceduru, rečeno je na skupu.
(Beta, 22.09.2016)
