Irska (2): Na palubi i ispod nje

Dublineri, kao i listom svi ostali Irci kojima smo se našli na putu (ili oni nama) su otvoreni, nasmejani (rekoše da je to zbog sunca koje je svih dana našeg boravka grejalo). Inače, kažu sami za sebe, da su namrgođeni i urođeno depresivni. Možda smo zaista doživeli sliku Irske koja nije, koja je i njima samima tih dana bila drugačija, gde Dublin ne liči na sebe ovako blistav, a oni nisu uobičajeni oni već neki nasmejani i radosni ljudi? Verujem