Evropske integracije regiona u senci kriza u 2016. godini

Proces evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana su u 2016. obeležili pomaci, posebno u slučaju BiH, ali i problemi na unutrašnjem planu, trzavice u bilateralnim odnosima i sve veće sumnje u spremnost EU da primi nove članice.

Proces integracija regiona se ove godine odvijao u senci odluke o istupanju Velike Britanije iz EU koju su građani doneli na referendumu u junu, posledica migrantske krize i jačanja populizma u mnogim članicama Unije.

U takvim okolnostima, u Briselu su u slučaju većine zemalja regiona  donošene odluke koje je trebalo da ih podstaknu i učvrste na putu ka EU, iako nisu nužno povlačile za sobom i značajniji napredak u integracijama.

Najveći napredak je ostvarila Bosna i Hercegovina koja je nakon višegodišnjeg zastoja podnela u februaru zahtev za članstvo u Uniji koji je Savet EU prihvatio u septembru.

BiH, jedina bivša jugoslovenska republika bez statusa kandidata, morala je da pre podnošenja zahteva usvoji mehanizam koordinacije koji treba da joj omogući da usaglasi stavove o pitanjima na putu ka EU.

Međutim, ni usvajanje tog mehanizma nije proteklo bez određenih problema zbog zamerki Republike Srpske na način na koji je usvojen, kao i na sam mehanizam.

BiH se nada da bi do kraja 2017. mogla da dobije status kandidata za članstvo EU.

S druge strane, proces integracije Makedonije koja od 2005. ima status kandidata, pored spora sa Grčkom oko imena, opteretila je politička kriza u toj zemlji. 

Evropska komsija koja od 2009. preporučuje otvaranje pregovora o članstvu sa Makedonijom, ove godine je tu preporuku vezala za sprovođenje Dogovora iz Pržina, koje su sklopile vodeće stranke u toj zemlji u cilju prevazilaženja političke krize.

Glavna prepreka na putu ka EU ipak ostaje blokada Grčke zbog spora oko imena Makedonije čije rešenje se ne nazire.

Na Zapadnom Balkanu su u integracijama najviše odmakle Crna Gora i Srbija sa kojima jedino EU vodi pregovore o članstvu, a ove godine su obe otvorile po četiri poglavlja.

Crna Gora je otvorila u junu i decembru po dva poglavlja i u celini je najviše odmakla u integracijama, pošto je od početka  pregovora u junu 2012. otvorila 26 od 35 poglavlja. Od toga su dva poglavlja i privremeno zatvorena.

Otvaranje poglavlja u slučaju Srbije ove godine nije proteklo sasvim u skladu sa očekivanjima Beograda, uglavnom zbog rezervi Hrvatske.

Zbog toga je otvaranje dva ključna poglavlja 23 i 24 o vladavini prava odloženo za juli umesto da budu otvorena u junu, a zatim su u decembru umesto tri poglavlja otvorena dva - poglavlje 5 o javnim nabavkama i poglavlje 25 - nauka i istraživanje, dok je Hrvatska imala rezerve u pogledu poglavlja 26 – kultura i obrazovanje.

Poglavlje 25 je i privremeno zatvoreno, a Srbija očekuje da uskoro otvori i privremeno zatvori i poglavlje 26, pošto je Hrvatska odlučila da odblokira to poglavlje, jer je Srbija preduzela korake na rešavanju pitanja udžbenika za nacionalne manjine.

Srbija, koja je počela pregovore u januaru 2014. godne, do sada je otvorila šest od 35 poglavlja u pregovorima sa EU, a nijedno otvaranje poglavlja nije proteklo bez političkog konteksta.

Izvestan razlog za zadovoljstvo ima Albanija pošto je Evropska komisija u novembru preporučila otvaranje pregovora sa tom zemljom koja od juna 2014. ima status kandidata.

Za tu preporuku je bio ključan napredak u ispunjavanju pet reformskih proriteta, pre svega usvajanje ustavnih izmena, nužnih za pravosudnu reformu, koje je Albanija usvojila u junu.

Evropske integracije Kosova obeležila su dva događaja simboličnog značaja: u aprilu 2016. godine je na snagu stupio Sporazuma o stabilizaciji i pridurživanju EU-Kosovo a u maju je Evropska komisija dala preporuku da se Kosovu odobri vizna liberalizacija ali uz određene uslove.

Komisija je viznu liberalizaciju uslovila ratifikacijom sporazuma sa Crnom Gorom o razgraničenju i ostvarivanjem rezultata u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.

(Beta, 29.12.2016)