Arsić: Srbija po ekonomskoj razvijenosti na nivou 36 odsto zemalja EU
Srbija je prošle godine ostvarila solidne ekonomske rezultate, ali joj potreban veći rast jer je sada na nivou od oko 36 odsto razvijenosti zemalja EU, rekao je danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.
On je na predstavljanju najnovijeg broja "Kvartalnog monitora" istakao da je glavna prepreka trajno održivog privrednog rasta nedovoljno učešće investicija u bruto domaćem proizvodu (BDP).
"Investicije u Srbiji trenutno iznose svega oko 18 odsto BDP-a, što je za trećinu niže od potrebnog nivoa za održiv privredni rast od preko četiri odsto. Uz to znatan deo investicija dolazi iz inostranstva, a ne iz domaće štednje što može da bude opasnost i rizik za privredni rast na dugi rok", rekao je Arsić.
Kako je dodao, prema sadašnjim kretanjima poželjno učešće investicija u BDP-u od oko 25 odsto bilo bi podignuto tek 2030. godine.
"Država bi dostizanje visokog rasta trebalo da podrži ekonomskom politikom, usmerenom na povećanje investicija i štednje, a stimulisanjme potrošnje rastom plata u javnom sektoru i penzija. Da bi Srbija bila konkurentnija za ulaganja potrebno je da unapredi investicioni ambijent - zaštiiti vlasnička prava, efikasnije donosi presude i smanji korupciju po čemu prednjači", rekao je Arsić.
Potrebno je, prema njegovim rečima, javne investicije sa 3,5 odsto podići na 4,5 odsto BDP-a.
"Javne investicije, naročito one usmerene na infrastrukturu, podstiču privatne investicje a time i privredni rast", rekao je Arsić.
Još jedan važan razlog zbog koga su investicije u Srbiji niske je, prema njegovim rečima, loše vođenje javnih i državnih preduzeća čije su investicije često manje od amortizacije.
"Sugerišemo da Vlada preispita politiku uzimanja velikog dela profita javnih preduzeća jer se na taj način sredstva, namenjena investicijama, preusmeravaju skoro u celini u tekuću potrošnju", rekao je Arsić.
Smanjenjem fiskalnog deficita, prema njegovim rečima, zaustavljen je rast javnog duga, ali je Srbija još visoko zadužena zemlja i najveći rizik za fiskalnu stabilnost su nereformisana javna preduzeća - RTB Bor, Galenika, Petrohemija, Azotara.
Dodao je da su i prosveta i zdravstvo neefikasni, modernizacija Poreske uprave kasni, a finansije velikog broja lokalnih samouprava su neodržive.
Časopis "Kvartalni monitor" izdaje Fondacija za razvoj ekonomske nauke u saradnji sa Ekonomskim fakultetom.
(Beta, 17.03.2017)
