Kolumna: Ivica Dačić Ne želim da budem magare!
Kurir 19.03.2017
Postoji, možda, neki sasvim drukčiji sudbinski raspored, u nekoj drugoj dimenziji, u kojem uopšte nisam ovo što jesam, nego sasvim običan službenik, ili novinar, profesor u školi, i u kojem me, samim tim, ne čeka učestvovanje na izborima, nego samo biranje na njima.
Pa hajde da vidimo oko čega bih i šta imao da odlučim pre nego što zaokružim listić. Bio bih zbunjen i zapanjen, u najmanju ruku, pre svega činjenicom da čak šest od jedanaest kandidata uopšte ne pripada nikakvoj političkoj organizaciji, nego je reč o pojedincima iza kojih su grupe građana, Tviter, nevladine organizacije, pokreti. To, pojednostavljeno, znači da na izbornoj tacni koju razgledam ima veoma malo onoga što je meni najvažnije -
