Prvi pozitivni efekti fiskalne lutrije
Direktorka Poreske uprave Srbije Dragana Marković izjavila je danas da je ukupan promet evidentiran preko fiskalnih kasa u januaru ove godine bio 160 milijardi dinara, što je za 5,2 odsto, odnosno za osam milijardi dinara više nego u istom mesecu prošle godine.
Ona je na konferenciji za novinare o prvim efektima nagradne igre "Uzmi račun i pobedi", koja je počela u januaru ove godine, rekla je da je najveće povećanje prometa bilo kod malih obveznika za 28,78 odsto, što je, kako ocenjuje, pravi pokazatelj uspešnosti kampanje i nagradne igre.
Dodala je da se u trgovini na malo i uslugama za popravku vozila povećanje prometa je 41,26 odsto, a u oblasti pružanja usluga smeštaja i ishrane povećanje prometa je 12,19 odsto.
"Ovi podaci pokazuju da je došlo do očiglednog porasta evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa, a rezultat ne bi bio postignut da građani nisu insistirali na ostvarivanju prava da dobiju fiskalni račun", rekla je Marković.
Dodala je da će se puni efekti te igre videti tek u aprilu, kada budu gotovi rezultati za prvi kvartal i završeno prvo kolo nagradne igre, koje traje do 31. marta.
"U ovoj akciji se jasno vidi odlučnost građana da uzimaju fiskalne račune za sve proizvode i usluge", rekla je ona.
Poreska uprava će, kako je dodala, nastaviti da kontroliše poreske obveznike, ali je važan i svaki vid podizanja svesti građana u dobrovoljnom poštovanju propisa, čime se ostvaruje cilj, a to je zajednička borba protiv sive ekonomije.
Slanje koverti sa fiskalnim računima i potvrdama za plaćanje karticama (slipova) počelo je 1. februara, a građani su mogli da prikupljaju račune od 1. janura ove godine.
Ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Ana Brnabić izjavila je da je fiskalna lutrija postigla veliki uspeh i zahvalila građanima Srbije što su se odazvali.
Kako je dodala, očekuje se da će do 31. marta, oko 40 odsto građana Srbije učestvovati u nagradnoj igri.
U maju će, kako je navela biti proglašene najbolje lokalne samouprave, a u junu će građani u pobedničkoj opštini glasati kako žele da iskoriste novac.
Dodala je da podaci pokazuju da Srbija dnevno gubi osam miliona evra u sivim tokovima.
Menadžer za saradnju sa Vladom Srbije iz kompanije "British American Tobacco" i član Saveza za fer konkurenciju NALED-a Dragan Penezić rekao je da je plan da u narednih pet godina milijardu evra bude vraćeno u legalne tokove, a da se procenat udela sive ekonomije u BDP smanji sa 30 na 26 odsto.
"Ključne mere koje privreda očekuje od države je poboljšan rad inspekcijskih službi, bolja koordinacija, otklanjanje parafiskalnih nameta i bolji rad tužilaštva", rekao je on.
Istakao je i da je vrlo važno sprečavanje šverca akciznih proizvoda, koje učestvuju u budžetu sa 30 odsto, dok duvanska industrija učestvuje kroz akcize sa 13 odsto.
Istraživanje o stavovima građana o sivoj ekonomiji pokazuje da građani pod tim podrazumevaju rad na crno, utaju poreza ili prodaju robe na crno, ali da svaki deseti ne zna šta je siva ekonomija.
Najveći broj građana ističe da prilikom kupovine dobija fiskalni račun, a dve trećine ističe da bi umelo da prepozna ispravan račun. Petina bi prijavila trgovca koji im nije izdao fiskalni račun.
(Beta, 23.03.2017)
