Problemi sa Deklaracijom
Dojče vele 05.04.2017
Diskusija ne treba da se vodi korišćenjem nepreciznog termina „jezik“, već terminom „standardni jezik“ za koji moraju biti ispunjene konkretne karakteristike, piše za DW slavista Kristijan Fos sa Univerziteta Humbolt.
Pitanje da li ćemo jezike naslednike srpskohrvatskog nakon 1991. da opisujemo kao jedan ili kao četiri jezika, stručne slavističke krugove deli već duže vreme. Pobornici formalne lingvistike koja se bavi proučavanjem gramatičkih struktura, zalažu se za to da se i dalje govori o jednom jeziku koji se govori u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji (odatle i alfabetskim redom „BKMS-jezik"), dok pobornici sociolingvistike insistiraju
