Gorčin Stojanović: Kad bi Beograd imao...
Blic 08.04.2017 | Gorčin Stojanović
Kad bi Beograd imao pravu i čestitu koncertnu dvoranu, takvu u kojoj bi i građani viši od stotinu i osamdeset santimetara mogli spakovati svoje udove u stisnute stolice, kad bi ta dvorana bila osvetljena tako da lica izvođača ne vidite samo kad televizija donese dodatno prednje svetlo, kad bi u toj dvorani bilo moguće videti izvođače i zbog toga što je gledalište/slušalište postavljeno tako da niko nikom ne smeta, kad bi bilo onemogućeno ulaziti i izlaziti za vreme stavova, kad bi oni koji hronično kašlju,
A, zapravo, jeste. Jer, dve gransinjore avangardne muzike kod nas, pijanistkinje Nada Kolundžija, svojom robusnom suptilnošću, i Branka Parlić, svojom nežnom postojanošću, uz motoričnu energiju Nataše Parezanović, te šarm i humor VIS-a Ljubičice, priredile su u sredu, petog aprila, na Kolarcu, upravo takav čin. Serijalni minimalizam glavnog protagoniste-slavljenika, baš kao i izbor savremenika i onih koji, zajedno s njim, čine esenciju
