Problem komunikacije Berlinskog procesa ozbiljno pitanje
Potrebno je da se Berlinski proces mnogo intenzivnije predstavi javnosti, ocenjeno je danas na konferenciji u Beogradu, na kojoj je rečeno da je zbog evropske budućnost regiona Zapadnog Balkana problem komunikacije ozbiljno pitanje.
Ciljevi Berlinskog procesa su povezivanje Zapadnog Balkana sa EU i unapređenje regionalne saradnje, rečeno je na konferenciji o dosadašnjim rezultatima Berlinskog procesa održana u hotelu Zira u organizaciji Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i Fondacije "Fridrih Ebert", uoči samita ZB6 u Trstu.
Kako je navedeno, komunikacija je "instrument" za prevazilaženje problema i postizanje ciljeva.
Predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić ukazala je na potrebu da Berlinski proces, evrointegracije i regionalna saradnja "mnogo bolje komuniciraju".
"Problem komunikacije je ozbiljno pitanje kojim ćemo morati da se bavimo mnogo više. Ova inicijativa je pogled civilnog društva, a ne administracije", rekla je Minić.
Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Mihajlo Crnobrnja je izjavio da ne veruje da je moguće napraviti carinsku uniju na Balkanu, i da smatra da bi to bio "preveliki zalogaj".
Crnobrnja je rekao da je EU od osnivanja 1957. godine postavila kao prvi cilj stvaranje carinske unije, ali da on "čisto sumnja da mi to možemo da uradimo brže od EU".
Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Predrag Bjelić rekao je da bi carinska unija bila "viši nivo integracija".
"U tom slučaju bi morala da bude uvedena zajednička carinska tarifa i tada bi se unutrašnje granice izbrisale, a uspostavile spoljne, što bi omogućilo slobodno kretanje domaće i strane robe u okviru te unije", rekao je Bjelić.
On je naveo da je jedna od inicijativa da se uspostavi zajedničko tržište radne snage, a ne samo slobodan protok robe, a da je predloženo i zajedničko tržište koje bi omogućilo slobodno kretanje rada i kapitala.
Saradnik Oksfordskog instituta za energetske studije Aleksandar Kovačević kazao je da je Berlinski proces "omogućio da se stvori privid kreditne sposobnosti, ali i da EU brine o ovim zemljama".
"Ostaje pitanje u kakvoj je vezi Berlinski proces s kineskim i ruskim investicijama, da li će one ostati, da li će biti sprovedene, a ako ne, kako će se zaustaviti", naveo je on.
Kovačević je rekao da je manja šteta infrastrukturi naneta u bombardovanju 1999. godine nego što je nastala kao posledica dugotrajnog nedovoljnog održavanja. Dodao da nikada poplave nisu zahvatile veću površinu nego 2014, što je, kako je naveo, posledica gubitka šuma, neodržavanja rečnih kanala, a ne padavina kojih je bilo manje nego ranije.
Berlinski proces koji obuhvata obuhvata šest zemalja EU i šest zemalja Zapadnog Balkana, pokrenut je 28. avgusta 2014. godine kao forum susreta na najvišem nivou predstavnika vlada Zapadnog Balkana, privrednih komora i civilnog društva.
Godišnja okupljanja u Berlinu, Beču, Parizu, kao i predstojeće u Trstu, imaju za cilj da potvrde evropsku perspektivu Zapadnog Balkana u vreme kada je dalje proširenje EU odloženo za narednu deceniju.
Ovi kanali saradnje trebalo bi da doprinesu povezanosti u regionu, poboljšanju poslovnog okruženja, uključivanju domaćih preduzeća u regionalne vrednosne lance i podržavaju bliže funkcionalne integracije ZB u EU, rečeno je na skupu Beogradu.
(Beta, 11.04.2017)
