Kineski samit o novom Putu svile
U Kini u nedelju počinje samit o novom "Putu svile", projektu za koji se zalaže predsednik Si Đinping čiji cilj je učvršćivanje političkih i komercijalnih veza Pekinga, komentariše agencija AFP.
Forum "Jedan pojas, jedan put" održava se u nedelju 14. i ponedeljak 15. maja. Zasniva se na strategiji koju je kineski predsednik pokrenuo 2013. u cilju stvaranja infrastrukture i bližih odnosa zemalja Evroazije duž novog "Puta svile" - koridora za isporuku robe sa istoka.
Predsednik druge po veličini svetske privrede bi trebalo da iskoristi ovu priliku da se još jednom prikaže kao veliki pobornik slobodne trgovine i globalizacije, dok istovremeno SAD Donalda Trampa izgleda da žele da se okrenu protekcionizmu, navodi agencija Frans pres.
Izgleda, međutim, da zapadne vođe ignorišu ovaj skup, navodi agencija.
Vođe 28 zemalja se očekuju u Pekingu za samit, među kojima i predsednici Rusije i Turske Vladimir Putin i Rdžep Tajip Erdogan. Međutim, od sedam najbogatijih zemalja iz grupe G7, samo će predsednik italijanske vlade Paolo Đentiloni učestvovati da skupu na obali jezera Janći, u podnožju Velikog zida.
Ubrzo posle dolaska na vlast Si Đinping je 2013. pokrenuo tu inicijativu čiji cilj je da oživi drevni "Put svile" kojim su se kroz centralnu Aziju prevozili zanatski proizvodi Kine ka Evropi.
Savremena verzija tog puta, iz 2017. godine, koji ima paralelno i pomorski deo, sastoji se od niza investicija u železničke, putne, lučke i energetske objekte, kao što je formiranje industrijskih parkova i slobodnih zona u Aziji, na Bliskom istoku i u Evropi.
Inicijativa koja okuplja 65 zemalja sa 60 odsto stanovništva sveta i trećinom svetskog BDP-a, ima, kako izgleda, neograničnu podršku Kine. Samo Kineska razvojna banka predviđa isplatu više od 800 milijardi evra investicija za 900 projekata.
Kina tako želi da obezbedi i svoje snabdevanje sirovinama, i slanje svojih proizvoda ka glavnim tržištima, posebno u Evropi. Ona nastoji da na samitu utvrdi svoj svetski geopolitički značaj naspram izolacionističkih stremljenja predsednika SAD Donalda Trampa, navodi francuska agencija.
Neki sumnjaju u sposobnost kineskih komunističkih vlasti da igraju ulogu branioca multilateralnog komercijalnog sistema.
"Nadamo se da će Kina primenjivati ono što zagovara na međunarodnoj sceni", rekao je u utorak ambasador EU u Pekingu, Hans Ditmar Švajnzgut, pozivajući se na trgovinske i investicione prepreke na koje se žale strani preduzetnici u Kini.
Vozovi s robom koji od Kine do Zapadne Evrope putuju manje od tri nedelje, znatno su puniji u smeru Kina-Evropa, rekla je analitičarka sa Univerziteta u Majamiju Džun Tojfel Drajer.
Za zemlje koje prihvate investicije, "nešto što može da im izgleda pozitivno, zapravo bi moglo da ih veže za paukovu mrežu centriranu na Kinu", rekla je ona.
Zemlje-učesnice mogle bi da se nađu opterećene velikim kineskim zajmovima koje treba vratiti bez obzira na ekonomsku održivost projekata koje finansira Peking, navodi bonitetska agencija Fič rejtings.
"Autentične infrastrukturne potrebe i komercijalna logika rizikuju da padnu u drugi plan u odnosu na političku volju" da se proširi kineska sfera uticaja, navodi Fič.
Na samitu u Pekingu treba da se iz faze najave projekata pređe u fazu sprovođenja.
"O tome se govori tri godine, ali mnoge zemlje baš i ne razumeju o čemu se radi", rekao je Jang Šu, stručnjak Instituta za centralnoazijske studije na kineskom Univerzitetu u Landžuu.
(Beta, 11.05.2017)
