Svetska banka: EPS da bude pokretač, a ne faktor usporavanja privrede

Svetska banka ostaje pri proceni da će ovogodišnji rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji biti tri odsto, s tim što je sada očigledno da se povećavaju rizici za usporavanje rasta, izjavio je glavni ekonomista Svetske banke Lazar Šestović.

"Početak godine je obeležilo izuzetno hladno vreme koje je usporilo investicije i imalo i negativan uticaj na rad nekih većih javnih preduzeća. Takođe, investicije iz budžeta su se znatno smanjile. Ostvaren je međugodišnji pad veći od 30 odsto. Konačno, uvoz je počeo da raste (15 odsto u prvom kvartalu), usled rasta cene energenata i zbog oporavka potrošnje stanovništva", rekao je Šestović za Magazin Biznis.

On je istakao da je pad u energetskom sektoru iznosio oko 12 odsto u prvom kvartalu i da su očekivanja da Elektroprivreda Srbije postane zamajac privrednog rasta Srbije, a ne faktor usporavanja i da na tome treba ozbiljno raditi.

"Naročito treba imati u vidu da ukoliko želimo da idemo putem privlačenja stranih investicija i u reindustrijalizaciju, tražnja za strujom značajno će da raste na srednji rok. Za takav scenario je potreban jak i stabilan EPS", rekao je Šestović.

Dodao je da su eksterni faktori, poput krize hrtvatskog Agrokora, najveće prepreke za rast u ovoj godini, uključujući i prirodne nepogode.

"Tu spada i kretanje cene energenata, zatim kamatne stope na najznačajnijim svetskim tržištima, pa situacija u EU usled Bregzita", naveo je Šestović.

Po njegovim rečima, srpsku poljoprivredu karakteriše nizak nivo korišćenja tehničkih i tehnoloških mogućnosti koje se primenjuju u drugim zemljama, tako da ukupan proizvod tog sektora dosta zavisi od vremenskih prilika.

"U prethodnih 15 godina imali smo osam godina kada je padao proizvod ovog sektora, i sedam godina kada je rastao, što čini gotovo nemogućim pravljenje ozbiljnijih projekcija. Sa druge strane, ovaj sektor čini oko sedam odsto BDP-a te je njegov značaj veliki", ocenio je Šestović.

Ukazao je da postoji još puno problema i nerešenih stvari koje opterećuju poslovanje u Srbiji.

"Potrebno je stalno i koordinirano raditi na njihovom rešavanju. Od pitanja zemljišta, imovine, poreskog sistema, kvaliteta infrastrukture... Još jedna veoma bitna stvar je da se obezbedi konzistentna primena zakona, jer to je jedna od stvari na koju najviše ukazuju investitori. Kroz takvo jedno uređenje pravnog i institucionalnog sistema i kroz njegovo usaglašavanje sa EU, Srbija bi postala mnogo bolja investiciona destinacija, čime bi se omogućio i brži rast", rekao je Šestović.

Kako je dodao, i dalje je veoma veliko učešće države u realnom i u finansijskom sektoru i za to uglavnom nema nikakvog opravdanja.

"Često ta preduzeća i banke koštaju veoma mnogo srpski budžet. U top 10 najvećih preduzeća u Srbiji, šest su u potpunosti u vlasništvu države, a još jedno je u zajedničkom vlasništvu. Ništa bolja situacija nije i ako se pogleda 100 najvećih firmi u Srbiji. Polovinu od svih zaposlenih u 100 najvećih firmi, zapravo, zapošljavaju državna preduzeća. To je jasan signal da mora da se još više radi na njihovoj privatizaciji i racionalizaciji", rekao je Šestović.

Komentarišući pad stope nezaposlenosti u Srbiji prošle godine on je istakao da je problem što je više od polovine povećane zaposlenosti došlo iz sive ekonomije.

"Ukoliko se gledaju proseci za 2015. i 2016. godinu, povećao se broj zaposlenih za 145.000. Ali, od toga je 75.000 povećana zaposlenost u sivoj zoni. To je i dalje jedan od najvećih problema Srbije što ne možemo da suzbijemo sivu ekonomiju. Najveći broj novozaposlenih je u sivoj zoni i to u niskoproduktivnim sektorima, poljoprivredi, građevini i uslugama", rekao je Šestović.

(Beta, 19.05.2017)