Šta znam ja...

Neka su doba. Mir, tišina, (valjda je to) raj Božji. Možda se zato kaže gluho doba noći. Ne vidim ni jedan drugi razlog. Dvije sprave uključene, svaka na svoju stranu, rade kao česti ljudski odnosi, ili barem odgovori na pitanje o njima - ima slike, nema tona. Manja ušećerila, i jedino zapravo što se čuje njeno je tiho, smirujuće pilanje. Sjedim, fumam i lagano, kako bih drukčije, pijuckam ostatke sinoćnje kafice, iz šoljice sa slikom bebe