Prelazzi: Molim te, ne vodi me kući
Mozzart sport 13.06.2017
A onda su se pojavili oni. Svetlo u mračnom tunelu u koji je zapao fudbal. Sa pivom u ruci i s pesmom na usnama, sa rukama podignutim u vazduh za aplauz umesto stisnutih pesnica, sa duhovitim stihovima umesto grubih ratničkih koračnica
Moglo bi se to nazvati poslednjim mračnim dobom fudbala. Između lepršavih sedamdesetih, najavljenih Peleovom labudovom pesmom, ukrašenih totalnim fudbalom Holanđana, pojačanim sve većim prihodima od fudbala, zaokruženih smenama u FIFA (dolazak Avelanža), i devedesetih koje je odlikovala totalna komercijalizacija, osmišljena za zadimljenim stolom na kojem su kartali Berluskoni, Mardok, Hezus Hil i Bernar Tapi, smestile su se crne osamdesete,
