„Biku treba reći i dobar dan i laku noć“

U hladovini šestanovačkog krša, desetine bikova mirno čekaju svoj red za arenu, kao da se u neposrednoj blizini ništa ne događa. Ankica Ribičić i njen otac Ante češkaju svog Mrkonju. Uskoro će i on u arenu. Tačnije po četrnaesti put. „Pobedio je, pobedio“, ponosno viče Ankica nekoliko trenutaka kasnije i vraća Mrkonju u hlad. „Mrkonja je inače u vlasništvu mog brata koji je Norveškoj, ali ja se brinem za njega“, objašnjava nam ona, napominjući