Arhiva » Vesti » Dnevnik 30.07.2017

Pozorišni muzej Vojvodine, carstvo teatarske prošlosti

U samom centru Novog Sada, u Ulici kralja Aleksandra 5, među zdanjima koja vraćaju vekove, a na sadašnjost podsećaju samo lokali i butici koji “šljašte”, jedva se primeti tabla “Pozorišni muzej Vojvodine”.

Dnevnik nedelja, 30. jul 2017.

A i pri samom ulasku u očekivano carstvo pozorišne prošlosti, to “očekivano” se menja. Muzej je specifičan. Nema stalnu postavku, niti svoj izložbeni prostor, ali svoju baštinu izlaže u okviru mnogih manifestacija i festivala, ne samo u Novom Sadu, nego i šire. U Narodnom pozorištu u Beogradu imaju povremene izložbene postavke i promocije svojih izdanja. I sa Međunarodnim festivalom pozorišta za decu iz Subotice već desetak godina imaju izuzetno dobru saradnju. Dakle, vrlo aktivno živi ovaj muzej.

- Ljudi budu potpuno iznenađeni kad nas posete – priču počinje kustos teatrolog Zoran Maksimović. – Nije kao što oni zamišljaju “muzej – pakao”, tišina i prašina u vazduhu... Ustanova živi vrlo dinamično, atmosfera je kao u redakciji.

Ima dvojaku delatnost – pozorištem se bavi sa istorijskog aspekta, ali i iz ugla savremenog trenutka. Kao i svi muzeji, bavi se starinama i kulturnom baštinom, prikuplja, čuva, obrađuje, proučava i, kroz izložbe i izdavačku delatnost, prezentuje građu, a istovremeno prati sva dešavanja na pozorišnim scenama i oblikuje ih u dokumentacionu publikaciju.

Veliku pažnju posvećuju lutkarstvu, lutkarskoj umetnosti i istoriji lutkarstva, jer ta literatura nedostaje, ne samo kod nas, nego i u svetu uopšte, kaže Maksimović. Na tu temu Pozorišni muzej Vojvodine prošle godine je izdao studiju Henrika Jurkovskog “Lutka u kulturi 1”, a u pripremi je i druga knjiga.

- Veoma smo ponosni na naš časopis “Niti” – ističe Maksimović. – Kod nas je to prvi časopis o lutkarstvu i lutkarskoj umetnosti, izlazi od 2014. godine i jedini je u regionu. Tekstovi su stručni, a sadržaj i forma vrlo su hvaljeni. Mi sve predstavljamo na festivalima. Isto tako, kad nam dolaze gosti ili mi negde putujemo, interes nam je da se promoviše naš rad i istorija pozorišta i pozorišne umetnosti Srbije. Uvek gostima poklanjamo knjige.

Izdavačka delatnost Pozorišnog muzeja Vojvodine izuzetno je razvijena. Tokom 35 godina postojanja objavili su 160 naslova. Ove godine objavili su knjigu Biljane Niškanović “Glumačka porodica Dušanović”, zatim “Italijanski repertoar na pozorišnim scenama u Vojvodini od 1861. do 1941.” Marijane Savatović i “Almanah pozorišta Vojvodine”. U pripremi za štampanje su “Kreiranje identiteta pozorišta” Ljubice Ristovski, “Begunci iz beznađa” Miroslava Radonjića, “Paralelna istorija pozorišta” Milana Mađareva i druge, sa dragocenom tematikom kojoj do sada nije dovoljno posvećena pažnja.

O svim aktivnostima i izdanjima ljudi se mogu informisati putem sajta muzeja, a Maksimović kaže da čak i iz inostranstva dolaze distributeri koji otkupljuju deo tiraža i plasiraju ga po Evropi i Americi. Takođe, gotovo da nema značajnijeg festivala gde Pozorišni muzej Vojvodine ne predstavlja svoja izdanja.

Kad je u pitanju izložbena delatnost, izložba “Lica Mire Banjac” u okviru manifestacije “Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10” u maju, posebno je odjeknula među inače mnogobrojnim aktivnostima Pozorišnog muzeja Vojvodine. Od narednih aktivnosti, tri izložbe su u pripremi – jedna povodom 85 godina Pozorišta mladih, zatim “Izložba o pozorišnoj fotografiji” i “Heda Gabler na pozorišnim scenama Srbije”. U planu je i digitalizacija, odnosno stalna postavka “Virtualni pozorišni muzej”, za čiju prvu fazu je ove godine Grad dao novac, a tokom naredne dve trebalo bi da bude završen. Za narednu godinu u planu je Lutkarski centar, koji bi se nalazio u Pozorišnom muzeju Vojvodine i bio bi prvi takav u Srbiji, sa master studijama, uglednim predavačima iz inostranstva, nagradnim konkursima za tekst lutkarske predstave i izložbama, što bi doprinelo da se ljudi i u taj segment više uključe. Do 2021. muzej planira da ustanovi i jedan festival, čiji je za sada radni naziv “Festival nacionalnih zajednica Vojvodine”.

B. Pavković

Izložba o Žarku Vasiljeviću

- Povodom 125 godina od rođenja Žarka Vasiljevića, pesnika, dramaturga, prevodioca, sekretara Matice srpske, upravnika pozorišta, reditelja i umetničkog direktora, Kulturni centar Novog Sada u saradnji sa nama organizuje izložbu u Katoličkoj porti, pod vedrim nebom, što je specifično i zanimljivo. Mi ćemo priključiti pozorišni segment. Žarko Vasiljević je posle Zmaja kroz pesništvo najviše doprineo Novom Sadu i Vojvodini. Inicijativa za izložbu potekla je od dr Draška Ređepa, a biće održana u septembru – još jednu u nizu aktivnosti Pozorišnog muzeja Vojvodine navodi Maksimović, a sreća je i činjenica da pozorišnoj priči nema kraja.


Objavljeno na sajtu dnevnik.rs »


Uvek ažurne informacije, zapratite naš Twitter nalog  

©2019 Netmark d.o.o.