Srbija

Zvonce na vratima je neprekidno zvonilo i najavljivalo neku vrlo nestrpljivu osobu. Ili vlast. - Marko Marković? Vojnik u maskirnoj uniformi gledao me je nestrpljivim pogledom. "Ponovo dele vojne pozive" - projurilo mi je kroz glavu. - Marko Marković! - povisio je ton nestrpljivi vojnik. - Da... odnosno, ne. Ja sam RAJKO Marković! Vojnik me je podozrivo pogledao. - Da li si ti Marko RAJKA Marković? - Ne ! - bio sam kategoričan. - To je moj sin!