Arhiva » Vesti » Večernje novosti 17.12.2017

Milovan Vitezović: Naš narod mora da se dozove sebi

Književnik u intervju za “Novosti”: Zbog površnosti i materijalne alavosti pribojavam se za budućnost SVIH NAS

Večernje novosti nedelja, 17. decembar 2017.  |  Dragan Bogutović

KADA je svojevremeno u "Nolitu", velikom helenisti, filozofu i prevodiocu Milošu N. Đuriću pokazan novi prevod Homerovog speva, ovaj je zagrmeo: "Ne piše se, budalčine, Ahil već Ahilej!". Urednici i lektori su pokušali da objasne da se tako piše u Evropi, ali im je "Čika Miša" odbrusio: "Onda će u Evropi i Prometej postati Promet!". Ovu i mnogobrojne druge anegdote i priče o strogom i omiljenom profesoru, kao i o antičkom svetu, o kojem je tako strasno pisao i govorio, Milovan Vitezović je pretočio u stihove nesvakidašnje duševnosti i duhovitosti. Pesnička knjiga "Ispit kod profesora Miloša N. Đurića", u izuzetnoj opremi, pojavila se juče iz štampe u izdanju Zavoda za udžbenike.

Uz čuvenog etičara, junaci ovih pesama su i grčki bogovi i junaci, filozofi i pesnici, tragičari i vladari.

* Kako je nastajala pesnička knjiga i šta je bio podsticaj da se tek sada pojavi pred čitaocima?

- Knjiga je nastajala, evo, pola veka strpljivo i natenane. Sada se može reći - i temeljno, koliko iz duše toliko i promišljena. Nije tajna da ja pišem u sveske koje su najčešće dobro povezani rokovnici. Ove pesme su zapisivane u rokovnik za 1967. godina revije "Susret" u kojoj sam do zabrane i ukidanja (1969) bio urednik kulture. Sada, kada se rokovnik skoro ispunio, pesme je valjalo presložiti u zbirku. Ona označava moj književni put i moja književna estetska i etička opredeljenja. Tako je nastala ova zbirka koja će svima biti neočekivana sem meni. Slažući i preslagujući pesme i sam sam sebi postajao u mnogo čemu jasniji. Evo rezultata.

* Našeg velikog helenistu, "srpskog Zevsa", predstavili ste pre svega kao moralnu gromadu koja izaziva i divljenje i poštovanje...

- Ovo što kažete jedino znači da sam uspeo da profesoru Đuriću na pesnički način iskažem zahvalnost za ono što je bio, kad je onako sed i uman pronosio svetlost kroz Beograd i unosio umnost u Univerzitet, gde je bio najvoljeniji i najslušaniji profesor.

* Pesme nastale na osnovu autentičnih anegdota o "čika Miši" imaju posebnu poruku?

- Te anegdote imaju takve dimenzije da su najvernija i najvrednija svedočenja o istorijskom karakteru našeg naroda, koji je on sam oličavao i po kojem je postupao. Anegdotom o "profesoru koji predaje etiku a ne svira u diple" koja ga je koštala dve godina logora na Banjici, postao je i junak naroda i junak Univerziteta u mračnom vremenu fašističke okupacije. Anegdotom o posleratnoj odbrani od ukidanja pozorišta u Kragujevcu, primer nam je kako se stvarno treba boriti za spas i dostojanstvo kulture.

* Veliki profesor ostavio je ovo upozorenje: "Vodite računa o svom vladanju! Jer šta ostaje od čoveka bez morala? Šta je narod lišen etičkog načela?" Da li smo ga izneverili?

- Jesmo. Te velike opomene nismo svesni u punom njenom značenju samo mi i ne samo naš narod nego i svi ljudi i svi narodi. Čast retkim pojedincima! Nadamo se da će se takvi u budućnosti primiti kao pelcer. Prilike su takve da sumnjamo.

* Knjigom dominira lepota i jedinstvenost antičke kulture čiji su temelji visok moral, duhovnost, erudicija... I pritom se spontano nameće poređenje sa našim vremenom?

- Hvala vam na uvodnom delu vašeg pitanja, jer ja etički ne mogu tako lepo govoriti o svojoj knjizi. U duhovnim vrednostima mi smo dekadencija u odnosu na kulturu antike koja je bila i ostaje duhovna osnova čovečanstva u svim epohama. Sa toliko površnosti i materijalne alavosti moramo se bojati za budućnost. Moramo se dozivati k sebi. To su razlozi ovog pevanja i jedna od opomena ove knjige. Uzdam se da još prepoznajemo bar osnovna etička načela. Da citiram Domanovića: "Ostaje još jedino uzdanje u nove naraštaje. Neka vaspitanici budu bolji od svojih vaspitača. To je najiskrenija želja naša."

* Na kraju knjige čitamo i tekstove o njoj, koji su, kako se može naslutiti, nastajali veoma spontano?

- Da bih otklonio lična kolebanja, potražio sam mišljenja o rukopisu od znalaca antike i poetike uopšte, pa i prijatelja. Neka su mi mišljenja kazana usmeno, a neka su stigla zapisana. Pridodao sam ih rukopisu kao neobični "simpozijum" o profesoru Milošu N. Đuriću, o antici i njenoj poetici i o osnovi ove knjige pesama. Mišljenja su Dragoljuba Kojčića, Đure Šušnjića, Vojislava Jelića, Irine Deretić, Ratka Božovića, Žarka Trebješanina, Dragana Hamovića, Slobodana Gavrilovića, Pera Zupca, Petra Arbutine, Mališe Stanojevića, Gordana Maričića, Slobodana Kanjevca, Petra Pajića. Duška M. Petrovića, Zorana D. Živkovića i Miloša Kovačevića. Ako bih kao moto trebalo da izdvojim, to je misao Đure Šušnjića da mi pesma misli i misao peva.

OTKRIĆA I UZBUđENjA * S OBZIROM na vašu poznatu radinost, može se pretpostaviti da uveliko privodite kraju novo delo? - Posebno sam dobro spoznao period istorijske i kulturne srpske obnove 18, 19. i prvih decenija 20. veka. Sada mi se pružila velika prilika da o tome scenaristički i dramski posvedočim u povodu stogodišnjice proslave prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji. Biće to, nadam se, događaj velikih otkrića i uzbuđenja. Imam tesne rokove, ali stižem.

* Knjiga ostavlja izuzetan utisak i svojom opremom, sjajnim bakrorezima...

- Tajna posebne opreme je u posveti same knjige: U slavu profesora Miloša N. Đurića, za 125. godišnjicu i 50. godišnjicu odlaska u večnost (1892-1967-2017). Njegov izdavač, Zavod za udžbenike. Lepotom i dostojanstvom knjige bavio se Aleksandar Radovanović. Što se izuzetnih bakroreza tiče, radili su ih londonski bakroresci 1795. godine za kolekciju Atinski antikviteti. Mapa ovih bakroreza objavljena je 1995. godine u Solunu, a bakrorezi se, evo, prvi put pojavljuju u Srbiji.

* Sa toliko izdanja svojih knjiga ne možete se žaliti da vas izdavači ne razumeju. Ipak, kako gledate na današnju izdavačku scenu?

- Lično sam zadovoljan. Ali, na opštem planu ne mogu biti ni ja a ni drugi, ne samo pisci nego i čitaoci zadovoljni stanjem, jer nemamo pravi odnos prema kapitalnim delima i nacionalnim izdavačima. Pri tome mislim na Srpsku književnu zadrugu, na Maticu srpsku i na Zavod za udžbenike. Zavod je u vremenu kada je bio sam izdavač udžbenika zarađivao i za izdavanje kapitalnih dela (Miloša N. Đurića, Jovana Cvijića, Milana Kašanina, Bogdana i Pavla Popovića, Jovana Skerlića i drugih). Sada to više nije u mogućnosti. Potrebna mu je pomoć kao nacionalnoj instituciji prvog reda. Imam neke predloge i staraću se da budu uzeti u obzir.

* Sa nekoliko romana odužili ste se mnogobrojnim piscima, od Svetog Save, preko Vuka do Vinavera, Desanke, Miodraga Bulatovića... To je velika retkost, jer se obično ljudi od pera doživljavaju kao vrlo sujetni?

- Video sam ih veoma živim bez obzira na to što mi neki nisu bili savremenici. Oživljavao sam epohe i davao ih u sigurnim karakterima. Imam kao pisac čudnu osobinu da se radujem svakom svom junaku, da ga čuvam i da svakog branim i od njega samog. Čini mi se da sam dobro savladao veštinu uverljivosti na koju Aristotel u "Poetici" upućuje. Tu je još i roman o mladom Jovanu Jovanoviću, potonjem Zmaju. Oživljavao sam i Jovana Steriju Popovića i Branislava Nušića u dramama i Radoja Domanovića u televizijskoj seriji sa nezaboravnim Zoranom Radmilovićem... Imam i o mnogim piscima ispisane pesme i epigrame. Kažete da sam retkost. Prija mi to. Volim i cenim i one pisce sa kojima sam se sticajem vremena i prilika sporio i raspravljao.

OPASNO MIŠLjENjE

* Među filozofima o kojima pevate, čini se da se jedan posebno izdvaja. O njemu čitamo ove stihove: "Istorija se deli na pre i posle naše ere, a filozofija na pre i posle Sokrata".

- Da vam odgovorim stihom:

I pre Sokrata se mislilo

Ali je od njega

Mišljenje postalo

Opasno po život


Objavljeno na sajtu novosti.rs »


Uvek ažurne informacije, zapratite naš Twitter nalog  

©2018 Netmark d.o.o.